Бели Срби — разлика између измена

[[Датотека:AD 650 Kubrat Bulgaria.jpg|мини|300п|Словенски народи у 7. веку]]

[[Датотека:White serbia white croatia02.png|мини|200п|[[Бела Србија]] и [[Бела Хрватска]] у 6. веку (око 560. године), према књизи Франциса Дворника]]

[[Датотека:Migration of serbs04 02.png|мини|200п|Сеоба Срба на Балкан у 7. веку, према мишљењу о положају Беле Србије и Белих Срба у Лужици и Полабљу]]

[[Датотека:Migration of serbs03 02.png|мини|200п|Сеоба Срба на Балкан у 7. веку, према мишљењу о положају Беле Србије и Белих Срба у данашњој западној Украјини]]

 

Научници углавном смештају „Белу Србију“, прапостојбину Срба у простор данашње реке [[Лаба]]. За владавине [[византијско царство|византијског]] цара [[Ираклије|Ираклија]] (610-641) два брата су наследила владара Белих Срба. Један од њих је „половину народа“ повео на далек пут, у земљу цара Помеја, где га је Ираклије примио и дозволио да се Срби населе у [[Солун|солунском]] подручју. Област је добила име Сервија, али се досељеници у њој нису дуго задржали. После извесног времена одлучили су да се врате у своје земље. Међутим, убрзо су се покајали и прешавши [[Дунав]], поново су се обрели на [[Византијско царство|византијској]] територији. Овог пута им је цар Ираклије доделио простране запустеле крајеве између [[Сава (река)|Саве]] и планинског масива [[Динара|Динаре]]. Населили су се у непосредном суседству области насељене Белим [[Хрвати]]ма који су се у VII веку доселили на [[Балканско полуострво]]. Ова прича о [[сеоба|сеоби]] Срба има обележје легенде, али се сматра да је у својој основи тачна.

 

У 31. поглављу Списа о народима, византијски цар Константин наглашава да Хрвати воде порекло од некрштених Хрвата које се зову и Бели. Они су били настањени с оне стране [[Турска|Турске]], у близини Франачке и граничили су се с некрштеним Србима. Научници су углавном склони да верују да се „Бела Хрватска“, прапостојбина Хрвата, налазила у области око града [[Краков]]а. Цар-писац у наставку бележи да су Бели Хрвати као пребеглице стигли код византијског цара Ираклија и да су уз његову сагласност најпре потиснули [[Авари|Аваре]], а онда се населили на њиховој територији. Тада је Хрватима владао отац кнеза Порге. Међутим у 30. поглављу ''Списа о народима'', Константин Порфирогенит доноси унеколико другачију причу о досељавању Хрвата, која садржи елементе народне традиције. Од Белих Хрвата се одвојио један род - петоро браће и две сестре (Клукас, Ловелос, Косениц, Мухло, Хрват, Туга и Буга) - дошао у [[Далмација|Далмацију]], поразио Аваре и овладао њиховом земљом. Притом се не помиње било каква улога цара Ираклија. Модерни историчари дају предност другој верзији.