Ендогамија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ijekavski je po srpskom standardu, ovde se poštuje |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 4:
== Историјат ендогамије ==
Сматра се да је [[промискуитет]] најстарији облик ендогамије. Постојао је на нижем стадијуму дивљаштва. У најпростијим људским заједницама [[хорде|хордама]] су полни односи били „слободни“ без икаквих ограничења. (Неки научници сматрају да промискуитет никада није постојао, односно да је забрана полног општења између најближих сродника одувијек постојала.) [[Родоскрнављење|Инцест]] је саставан и примјерен ендогамији на овом степену развоја.
Већ на средњем степену дивљаштва настају прва ограничења. Забрањено је полно општење између генерација (отац-ћерка; а најстрожје мајка-син) (Сматра се да су ова ограничења прве настале друштвене норме (правила понашања) и имају историјски значај за настајућег цивилизованог човјека).
Ред 20:
Становништво на острву [[Сусак]]у у сјеверном Јадрану, који су ступали у брачне и полене односе са блиским сродницима, и данас је тешко извести генеалогију било које од породица. Женидба и удадба међу блиским сродницима ових оточана одразила се и на данашњи изглед ових људи. Код раније тамнопутих Примораца сада су видне псеудонордијске особине, а промјене су наступиле и код крвних група ових становника. Слично је и са породицама Шипчић из села Црне Горе на [[Дурмитор]]у. У овом планинском насељу , одвојеном од сусједних области дубоким и непроходним кањонима река [[Тара|Таре]] и [[Сушица|Сушице]] и врховима дурмиторског масива Великог и Малог Штоуца, такође је силом прилика долазило до узимања у сродству. Али код њих се бар за сада, мада је то узимање стасро и више од стотину година, не осјећају значајније промјене на потомству. Ово се објашњава високом надморском висином оштром крлимом и тешким сточарским начином живота – сурова борба коју је стихија природе неминовно наметнула, борбе за опстанак, намеће и осигурава потомству, готово од малих ногу, пуну природну селекцију. Нешто више изолованих група има на просторима Шарско – пиндског планинсклог система. Није испитан.
У ендогамији си дуго времена живјеле, због одвајања из свог племена, албанске породице у сремским селима: Никинце, Хртковци и Јарак. Слична је ситуација у Петровом Селу, на [[Мироч]]у, јер се црногорско становништво дуго није мијшало са влашким. Они су у ендогамији остали и по завршетку [[Други
У условима непријатељске окупације становништво је прибјегавало поред ендогамије и етномимикрији. За ово професор Лутовац наводи примјер становништва из Шарских жупа, Горе, а делимично и Опоља. Ово становништво је прешло у ислам, затим промјенило ношњу, али је обичаје и српски језик задржало све до наших дана. По спољашњем изгледу Албанци, а по језику и осјећајима они су били Срби, који живе у ендогамији. <ref name="Сана" />
| |||