Лака крстарица — разлика између измена

У периоду од [[1890]]. до [[1905]]. године, у свим ратним морнарицам долази на основу намене, до класификације крстарица на; -{''I класу''}-, -{''II класу''}-, и -{''III класу''}-. Крстарице -{''I класе''}- имале су улогу заштите сопствених комуникација и вођење [[Крстарички рат|крстаричког рата]] на [[Океан|океанима]]. Крастарице -{''II класе''}-, такође су имале исти задатак као и претходне, стимс тим што су због мањег депласманамдепласмана њихова операцијска подручја, била мора. Крстарице -{''III класе''}- сутребало требалеје да дејствују у склопу флотних састава. Основно наоружање крстарица, била је артиљерије, али су имале и 4 до 6, углавном надводних, торпедних цеви. Када се испоставило да крстарице -{''I класе''}-, имају и сувише слаб оклоп, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]], [[Француска]] и [[Сједињене Америчке Државе]] започињу са градњом нове врсте ратног брода, који је добио назив [[оклопни крсташ]]. Након [[Руско-јапански рат|Руско-јапанског рата]], показало се да оклоп крстарица -{''II''}- и -{''III класе''}-, је толико слаб, да не може заштити виталне делове брода чак ни од топовских пројектила мањег калибра.<ref>''Крстарица'', '''[[Војна енциклопедија]]''' књига 4. - страна 727, Београд 1972. године.</ref>

Упркос томе, што је таквих крстарица требало веома много, цена изградње је била јако велика. Као резултат високе цене градње, у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] се праве пројекти за израду лаких крстарица од 3.000 – 5.000 тона, са другостепеним карактеристикама - нови бродови сутребало требалије дејствоватида дејствују у ограниченом акваторијуму [[Северно море|Северног мора]]. Мале размере бродова су утицале на смањење цене градње, и уочи [[Први светски рат|Првог светског рата]], Велика Британија је започела масовну градњу лаких крстарица тога типа<ref>Пред Први светски рат, у „Лаке крстарице“ су преформулисане скоро све оклопне крстарице које су поседовале турбинске уређаје.</ref>