Срби у Скандинавији — разлика између измена

Највећи број Срба интерниран је у [[Норвешка|Норвешку]] у току [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Међу логорашима било је и заробљених [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]], илегалаца али и Срба из ондашње [[НДХ]], који су преживели [[Логор Јасеновац|Јасеновац]]. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у [[Југословени|Југословене]]. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних [[1942]]. године.

[[Данска|Данску]] су почели насељавати током шездесетих година 20. века Срби из источне Србије, запошљавајући се у њеним фабрикама. Они су, углавном, били млади, слабо школовани и средње плаћени. Радили су у железари, фабрикама аутомобила и картона, а живели су у Копенхагену[[Копенхаген]]у, Оденсеу[[Оденсе]]у, Хилероду, Белерупу и Хелсингу. Крајем шездесетих и у Данској се због кризе јавила незапосленост, тако да се престало са увозом стране радне снаге, па су Срби почели да се жене Данкињама и тако увећавају српску колонију. Године [[1977]]. у Данској је било 6, а [[1988]]. већ 14 југословенских клубова, који су имали српске називе: "Бранко Ћопић", "Вељко Влаховић", "Тимок", "Ђердап" и "Кадињача". Сви заједно су имали 1.500 чланова. 1991. године било је само 6 организација са око 3.000 чланова и Савез југословенских клубова на чијем је челу био Борис Кесерић. У Данској живи 10.000 Срба, већином су из источне Србије.

У осталим земљама Скандинавије живи мањи број Срба, од чега у [[Финска|Финској]] од 1.000 до 4.000, а на [[Исланд]]у од 500 до 1.000. На Исланду је [[2011]]. године почела са радом школа [[Српски језик|српског]] језика у [[Рејкјавик]]у.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/998408/Škola+srpskog+jezika+na+Islandu.html. Школа српског језика на Исланду]</ref>