Колонија Рт добре наде — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: no:Kappkolonien је добар чланак
Нема описа измене
Ред 16:
Током следећих 150 година, [[Бури]] су се полако али стално ширили на територије домородачких племена, [[Хотентоти|Хоихои]] и [[Бушмани|Бушмана]], који због великог технолошког јаза нису могли да се томе одупру, па су или избегли у неприступачне пустиње или постали [[ропство|робови]] [[Бури|бурских]] колониста.<ref name=hist/>
[[Датотека:Cape Colony00.jpg|мини|лево|260п|Мапа Колоније Рт добре наде из [[1809]].]]
Колонија се стално ширила, земљиште непосредно уз Кејптаун било је погодно за ратарство, али удаљенији крајеви према северу и истоку у које су се бројни [[Бури|бурски]] колонисти отиснули, биле су сушне саване погодне једино за испашу стоке. У ствари далеки север и не толико, јер је то био пустински крај. Зато су се ширили на исток, али су се убрзо сударили са локалним домороцима из племена [[Коса (етничка група)|Коса]] који су такође били сточари и требалибили великесу комадеим потребни велики комади земље за своју стоку. Они су били и пуно боље организовани од [[Хотентоти|Хоихоија]] и [[Бушмани|Бушмана]]. Ускоро су уследили бројни мали ратови између бурских колониста и племена Коса. На крају су потписали мировни споразум по којем је [[Велика рибља река]] постала граница колоније према истоку. <ref name=hist/>
 
Британци су постали заинтересовани за [[Рт добре наде]] за [[наполеонови ратови|наполеонских ратова]]. Они су из превентивних разлога заузели стратешки важну луку Кејптаун [[1795]], кад су [[наполеон I Бонапарта|наполеонске]] трупе заузеле [[Холандија|Холандију]]. Знајући да су посаде по колонијама збуњене и ослабљене, британска војска послала је [[генерал-мајор]]а [[Хенри Џејмс Крег|Хенрија Џејмса Крега]] да заузме Кепјтаун. Холандски [[гувернер]] испрва је одбио предају, али је на претњу силом предао град без борбе. Британци су управљали колонијом до [[1803]], а тада су је вратили Холанђанима, кад је договорено примирје у Европи.<ref name=hist/>
Ред 29:
Притисак на Буре и њихову културу појачао се [[1827]]. кад је [[енглески језик]] заменио [[холандски језик|холандски]] као службени језик колоније. Додатни ударац било је фаворизовање британских мисионара, за евангелизацију црначког становништва, којима су се они радо обраћали и жалили на поступке код бурских послодаваца. То је довело до многих тензија међу Бурима.<ref name=hist/>
 
Кап која је прелила чашу бурског незадовољства било је укидање ропства [[1834]]. године. Бурски фармери имали су тад око 40.000 робова, које сује требалитребало да ослободе. Колонијалне власти су обећале и накнаду, која се једино могла исплатити у [[Лондон]]у. Већина бурских фармера била је толико сиромашна да си није могла ни унајмити агента који би их заступао у Лондону, а о путу су могли само да сањају.<ref name=hist/>
 
Након тога су Бури почели да се исељавају из колоније Рт добре наде. Лидер им је постао Пит Ретиф, који је након отвореног новинског чланка [[1837]]. повео 3 000 Бура преко Масива [[Дракенсберг]] на пут који је касније назван ''Велики пут'' (Groot Trek).<ref name=hist/> Они су се населили у [[Натал]]у, протерали нешто мало затечених британских колониста и основали своју [[Република Натал|Републику Натал]] с [[Питермарицбург]]ом као [[главни град|главним градом]] [[1939]]. године. Британци из Колоније Рт добре наде нису се због тога превише узбудили, већ су тврдили да је Натал и надаље територија у надлежности њихове колоније, те да се и на њих односе исти закони. Због тога је већина Бура из Натала поновно кренула на пут. Овај пут зашли су дубину у [[Јужна Африка (регија)|Јужне Африке]] до [[Хајвелд]]а и реке [[Орање]].<ref name=hist/>