Вршачки замак — разлика између измена

м
[[Датотека:Zamak_Vršački.jpeg|270п|десно|мини|Модел Вршачког замка. Аутор Голец Јосиф-Бајди. Градски музеј Вршац]] Сама буна је угушена у крви, али је остао забележен легендарни догађај током османлијске [[Опсада|опсаде]] града када је османлијски [[ага]] изазвао на двобој српског војводу [[Јанко Лугошан|Јанка Лугошана]] званог ''Халабура'' који је бранио утврду. Овај му је изашао на мегдан и савладао га, а цео догађај је постао и део [[грб]]а града Вршца на коме се изнад куле види [[рука]] са [[мач]]ем и одсеченом турском главом.
 
[[Датотека:Enterijer.jpg|470п|лево|мини|Унутрашњост донжон куле после реконструкције. Фото: Туристичка Организација Вршац. ]]
 
[[Датотека:Vršački zamak maj 2012 (2).JPG|270п|леводесно|мини|Вршачки замак, мај 2012.]]
Аустријанци су преузели контролу над градом 1716. године и он је тада ушао у састав [[Тамишки Банат|Тамишког Баната]] са седиштем у [[Темишвар]]у, а већ [[1718]]. године је постао средиште Вршачког дистрикта. Вероватно је у ово доба утврда изгубила своју стратешку вредност и била напуштена пошто се на њој не могу уочити назнаке преправљања у артиљеријску утврду, као што се десило са [[Београдска тврђава|Београдском]] или [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинском тврђавом]].
 
601

измена