Еунапије из Сарда — разлика између измена

'''Еунапије из Сарда''' ({{јез-грч|Εὔναπιος ὁ Σάρδιος}}, рођ. [[347]]/[[348|48]]. -умро после [[404]].) био је пагански филозоф [[Софисти|софиста]] и историчар. На грчком језику саставио је два дела, збирку биографија ''Животи софиста'', која нам је сачувана у целини, и ''Историју после Дексипа'' у којој је обрадио период од [[270]]. до [[404]]. и која је због свог антихришћанског тона сачувана само у фрагментима.

Еунапије је рођен 347. или 348. у [[Сард|Сарду]], провинцијској престоници [[Мала Азија|малоазијске]] Лидије. Зна се да је пет година студирао у [[Атина|Атини]] софистику код хришћанина Прохаресија. Вратио се у родни град 369. где је предавао реторику и дружио се са софистом и рођаком Хрисантијем који му је предавао филозофију. Иако је био врхунски образован за своје време Еунапије се није посветио јавној каријери. Није познато када је и у којим приликама напуштао Сард. Једини помен је да је у [[Измир|Смирни]] [[380]]. присуствовао смрти историчара [[Фест (историчар)|Феста]]. Такође, поседовао је и практична знања из медицине и Јулијанов повереник Орибасије, који је био професионални лекар, посветио му је медицинско дело у четири књиге ''Књиге за Еунапија''. Еунапије је био савременик последњег паганског цара [[Јулијан ОтпадникФлавије Клаудије|Јулијана]], [[Теодосије I|Теодосијевог]] антипаганског законодавства, а затим и поделе [[Римско царство|Римског царства]] на [[ВизантијаВизантијско царство|Источно]] и [[Западно римско царство|Западно]]. Пошто је живео у доба великих верских превирања и политичких ломова, Еунапије је заузео изразито непријатељски став према [[Хришћанство|хришћанству]].

Нешто после [[395]]. године Еунапије је објавио своје прво дело ''Животи софиста'' и посветио га свом ментору Хрисантију. У питању је збирка 23 биографије филозофа међу којима има и Еунапијевих савременика. ''Животи софиста'' су важан извор за [[Неоплатонизамновоплатонизам|неоплатонску]] филозофију 4. века.

Еунапијева ''Историја'' нам је позната пре свега кроз белешке византијских аутора. Велики љубитељ антике, цариградски патријарх [[Фотије I|Фотије]] је крајем 9. века забележио да је Еунапијева историја била подељена у 14 књига и да је била доступна у два издања. Прво издање је било екстремније у својим антихришћанским ставовима, друго, које Фотије назива просто ''Ново издање'', било нешто умереније. Ово ''Ново издање'' вероватно је припремио сам Еунапије. Фрагментарни изводи из Еунапијевог дела сачувани су у 10. веку у приручницима ученог цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]] и у византијској енциклопедији ''Суиди''. По Фотијевим речима [[Зосим]] (око 500. год.) је готово директно преписивао Еунапија, мада је у својој ''Новој историји'' знатно сажео дело лидијског историчара.