Ефлоресценције — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: Мењам фајл Domenico_Ghirlandaio_003.jpg са Ritratto_di_vecchio_con_nipote_2,024_×_2,654_pixels_463_KB.jpg.)
м (Бот: исправљена преусмерења)
'''Ефлоресценције''' ({{јез-лат|efflorescentio}}) су патолошке промене на [[кожакожни систем|кожи]] и видљивим [[слузокожа|слузницама]] које су видљиве голим оком. Грана [[дерматологија|дерматологије]] која се бави изучавањем ових промена се зове [[дерматолошка семиотика]]. Ефлоресценције се деле на примарне и секундарне, тј. у односу на раван околне коже оне се деле на:
 
* ефлоресценције у равни коже,
Једина ефлоресценција у равни коже (која не мора да буде у потпуности глатка) је ''мрља'' или ''пега'' ({{јез-лат|macula}}). Према механизму настанка мрље се деле на васкуларне, пурпуричне и дисхромичне.
 
''Васкуларне мрље'' настају услед ширења [[артеријекрвни суд|артеријских]] или [[веневена|венских]] [[крвни судовисуд|крвних судова]] без изласка [[крв]]и у околно [[Ткиво (биологија)|ткиво]], при чему се јављају различита пребојавања коже која се губе при витропресији (притискање коже [[пластика|пластичном]] или [[стакло|стакленом]] плочицом). Једна од најчешћих васкуларних мрља је ''еритем'' ({{јез-лат|erythema}}) која се одликује јарко црвеном бојом коже која је обично топлија у односу на околну непромењену кожу. Оваква промена на слузници се зове ''енантем'' ({{јез-лат|enanthema}}). ''Цијаноза'' ({{јез-лат|cyanosis}}) настаје услед поремећаја венских крвних судова и карактерише се плаво-љубичастом боје коже која је најчешће нешто хладнија у односу на околну кожу. Цијаноза која се јавља на периферији организма (врхови прстију и сл.) се зове ''акроцијаноза''. У васкуларне мрље спадају и они поремећаји који су настали ширењем малих крвних судова и они се називају ''ангиоматозни поремећаји'' (нпр. [[хемангиом]]). Поремећаји који су настали комбинованим ширењем артеријских и венских крвних судова имају мрежасту структуру и зову се -{cutis marmorata}- или -{livedo reticularis}-. Упалне васкуларне мрље (у виду егзантема или осипа) настају као последица брзог ширења неке штетне материје путем крвних или лимфних судова.
 
Пурпуричне мрље настају услед изласка крви из крвних судова и пребојавања околног ткива, тако да се јавља пребојеност коже која се не губи при витропресији. Најчешће се јавља модра боја, а ове промене се деле према величини и изгледу. Најситније мрље тачкастог изледа су ''петехије''. Нешто крупније промене (до величине кованог новца) су ''екхимозе''. Пурпуричне мрље тракастог или линеарног облика су ''вибицес'', а велике промене се називају ''суфузије'' и ''сугилације''.
 
Дисхромичне мрље потичу од [[пигмент|пигментних]] поремећаја везаних најчешће за пигмент [[меланин]], али такође и за [[хемоглобин]], разне метаболите, пигменте унесене споља у кожу (нпр. код [[tetoviranje|тетоважа]]) итд. Пигментни поремећаји се деле на хиперпигментације и хипопигментације.
 
Једна од чешћих хиперпигментованих мрља су ''сунчане пеге'' ({{јез-лат|ephelides}}) које представљају ситне промене светло браон боје, које се јављају на лицу, врату, раменима и мишицама. Број им се повећава током летњих месеци услед појачаног ултраљубичастог зрачења. ''Хлоазма'' је крупнија и тамнија промена (браон или црне боје) која је локализована на челу, образима или бради, а често се среће код жена током [[трудноћа|трудноће]]. -{Maculae ceruleae}- су сиво-плавичасте мрље у регији трбуха које настају деловањем [[ензим]]а из [[пљувачка|пљувачке]] [[стидна ваш|стидних ваши]] на хемоглобин [[човек]]а. ''Меланодермија'' представља патолошке накупине меланина које се срећу код нпр. [[Адисонова болест|Адисонове болести]].
''Чворић'' ({{јез-лат|papula}}) је ефлоресценција која настаје у процесу ћелијске инфилтрације, ћелијске пролиферације или њиховом комбинацијом. Она споро настаје и споро нестаје процесом ресорпције. Могу имати равну или неравну површину или висити на петељци (када су познати као папиломи). Чворићи се деле на епидермалне, кутане и мешовите. Њиховим спајањем настају тзв. ''упалне плоче'' или ''плак'' округлог, овалног или неправилног облика. Ове ефлоресценције понекад трпе и секундарне промене (услед чешања, притискања) када се јављају ''лихенификације'' (промене у виду лишајева).
 
''Тубер'' је ефлоресценција слична чворићу, али је нешто већих димензија и јавља се код [[полнесексуално преносиве болести|полних болести]]. Величине је крупнијег зрна [[пасуљ]]а и, за разлику од чворића, склона је некрози и зараста са појавом [[ожиљак|ожиљка]].
 
''Фима'' ({{јез-лат|phyma}}) је промена слична чворићу која може да нарасте до величине [[орах]]а и често се јавља на [[нос]]у (ринофима) код обољења познатог као [[розацеа]].
''Фисура'' ({{јез-лат|fissura}}) је промена идентична рагади, али је локализована на слузокожи. Позната форма ове ефлоресценције је [[анална фисура]].
 
''Огреботина'' ({{јез-лат|excoriatio}}) је секундарна промена која се јавља код обољења коже праћених [[сврабсврабеж (медицина)|сврабом]]ом (пруригинозне дерматозе). Клинички оне могу бити линеарне или тачкасте. Понекад су веома површне и у том случају су присутне само љускице површинског слоја коже, а уколико задиру нешто дубље може се наћи и по која кап крви. С обзиром на локализацију, током зарастања се не јавља ожиљачно ткиво.
 
''Ерозија'' ({{јез-лат|erosio}}) настаје пуцањем мехура или мехурића, услед чега се губи један део епидермиса коже. То су влажне, сјајне ефлоресценције сомотастог изгледа које зарастају без појаве ожиљка.
''Чвор'' ({{јез-лат|nodus}}) настаје инфилтрацијом упалних [[ћелија]] и смештен је у дерму или хиподерму. Има лоптаст облик и понекад толико нарасте да издиже кожу изнад себе. Може да нестане без било каквог трага или да се распадне и да иза њега остане ожиљак.
 
''Гума'' ({{јез-лат|gumma}}) је ефлоресценција која се данас ретко среће, нпр. код терцијарног стадијума [[луессифилис|луеса]]а. Она настаје размекшавањем, тј. некротизацијом централног дела тубера или чвора. Има округао или бубрежаст облик.
[[Слика:Scar (xndr).jpg|мини|десно|180п|Ожиљак]]
''Атрофија'' ({{јез-лат|atrophia}}) је трајна, регресивна промена која настаје услед губитка помоћних органа коже (знојних и лојних жлезда, фоликула длака и сл). Као последица тога, кожа постаје изузетно танка, лако се набира и лако повређује.
256.217

измена