'''Луј Адолф Тјер''' ({{јез-фра|Louis-Adolphe Thiers}}; [[Марсељ]], [[16. април]] [[1797]] — [[Сен Жермен алан Ле]], [[3. септембар]] [[1877]]) био је [[француска|француски]] државник и историчар, први председник Треће републике ([[1871]] — [[1873]]). Као министар унутрашњих послова спроводио је сурове репресалије [[1834]]. против радника у [[Париз]]у и [[Лион]]у који су устали у заштиту својих права. Након [[Револуције 1848. у Француској|фебруарске револуције]] [[1848]]. био је вођа монархистичке партије у опозицији. У [[немачкоФранцуско-пруски рат|пруско-француском рату]] [[1870]]. [[1871]]. после пада [[Друго француско царство|Другог Царствацарства]], Тјер је [[17. фебруар]]а [[1871]]. постао председник владе; потписао је капитулацију Француске и у мају 1871. уговор о миру с Немачком. Као шеф версајске владе [[1871]]. у крви је угушио [[Париска комуна|Париску комуну]] ("Крвава недеља"). Од августа 1871. до маја 1873. био је председник Републике. Написао је историју француске револуције (''Histoire de la Revolution Francoise'', I-X t. Paris, 1823-27) и историју Конзулства и Царства (''Histoire du Consulat et de l'Empire'', I-XX t., Paris, 1845-69).
Члан [[Француска академија|Француске академије]] постао је 1833, на позицији бр. 38. био је у периоду 1833-1877.
