Карантанија — разлика између измена

Прва [[Словени|словенска]] држава тзв. ''[[Само|Самов племенски савез]]'' под [[само|кнезом Самом]] укључивао је и Карантанију на челу са њеним тадашњим [[Валук (кнез)|кнезом Валуком]]. После распада савеза Карантанија се суочила, као и остале чланице савеза, са налетима [[Евроазијски Авари|Авара]], [[Баварци|Бавараца]] и [[Франци|Франака]] који су покушали да је покоре. Иако изложена сталним нападима Авара, кнежевина је покушала да се прошири на простор данашње [[Ломбардија|Ломбардије]], али се суочила са јаким отпором [[Лангобарди|Лангобарда]] који су је у томе осујетили. Притисци Авара приморали су кнеза [[Борут (кнез)|Борута]] да потражи помоћ у борби против њих. Споразумевши се са, бившим непријатељима, [[Баварци]]ма о заједничком рату против Авара, [[Борут (кнез)|Борут]] и [[Карантанија|Карантанци]], потпомогнути Баварцима, успешно одбијају Аварске нападе и односе победу над њима ([[744]]-[[745]]). Цена победе над Аварима била је признавање врховне власти [[Баварска|Баварске]], након чега почиње процес [[Христијанизација|христијанизације]] [[Карантанија|Карантанаца]] и зачетак [[Феудализам|феудалних односа]] међу њима који се нарочито појачао током владавине [[Горазд (кнез)|Горазда]] и [[Хотимир (кнез)|Хотимира]] који су наследили Борута на [[Кнез|кнежевском]] [[престо]]лу. [[Карло Велики]] након дугих борби побеђује [[Баварци|Баварце]] и прикључује [[774]]. године [[Баварска|Баварску]] и Карантанију [[Франачка|Франачкој]]. Поделом [[Франачка|Франачке]] [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] [[843]]. године Карантанија улази у састав државе [[Лудвиг II Немачки|Лудвига I]] која је била претеча [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Продор [[Мађари|Мађара]] у [[Западна Европа|западну Европу]] приморао је [[Отон I|Отона I]] да уједини све [[Словенци|словеначке]] земље у једну државу која би била брана [[Мађари]]ма (попут [[Војна крајина|Војне крајине]] [[Турци]]ма). Новостворена област, названа ''Велика Карантанија'', обухватала је простор од [[Дунав]]а до [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[rečna delta|делте]] [[По (река)|Поа]]. После победе над Мађарима [[955]]. године у [[Битка код Аугзбурга|бици код Аугзбурга]], [[Немачка|немачки]] [[краљ]]еви нису имали потребу за постојањем

[[Карантанија|Карантанци]] су свог [[кнез]]а дуго времена, према старом [[Словени|словенском]] обичају, бирали на народним [[југословенски народни покрет Збор|зборовима]] који су одржавани на [[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]] код ''Крнског града''. На тим зборовима народни [[великаш]]и бирали су код ''кнежевог камена'' међу собом најбољег који је потом седао на ''камени престо'', чиме је његово устоличење за кнеза било озваничено.