Законодавна власт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
'''Законодавна власт''' или '''легислативна власт''' је једна од три основне гране [[власт]]и.
Главни задатак законодавне власти јесте доношење [[закон]]а. Законе доноси [[скупштина|парламент]]. У либералним демократијама грађани бирају своје представнике у парламенту (на [[избори]]ма) и тиме им дају ауторитет да гласају за законе у њихово име. Процес изгласавања закона зависи од тога какво је парламентарно уређење неке [[држава|државе]]. У либералним демократијама имамо дводомне (бикамерализам) и једнодомне парламенте. У дводомне парламенте спадају [[Конгрес Сједињених Америчких Држава]] и [[Парламент Уједињеног Краљевства]].
== Примери ==
Ред 8:
[[Конгрес Сједињених Америчких Држава]] се састоји из [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома]] и [[Сенат Сједињених Америчких Држава|Сената]].
[[Парламент Уједињеног Краљевства]] се састоји из [[Дом комуна|Дома комуна]] ({{Јез-енгл|House of Commons}}) и [[Дом лордова|Дома лордова]] ({{Јез-енгл|The House of Lords}}). За разлику од [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], [[Уједињено Краљевство]] је у дилеми са својом [[Демократија|демократијом]]. Наиме, Уједињено Краљевство се често узима за пример демократичности, међутим, ако анализирамо политички систем Уједињеног Краљевства видећемо да Уједињено Краљевство има много тога недемократског. Једна од тих многих ствари је и дио законодавне власти — [[Дом лордова]]. Дом лордова, као што само име каже је аристократско удружење, ту заседају [[
На доношење закона многи могу утицати поред самих представника у парламенту. То су тзв. [[лобисти]]. Наиме, у политичком животу сваке либералне демократије имају велики утицај на доношење закона.
|