Збијено звездано јато — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ref=harv; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
[[Датотека:A_Swarm_of_Ancient_Stars_-_GPN-2000-000930.jpg|мини|десно|300п|Јато [[Месје 80|М80]] је класичан пример збијеног јата. Налази се 28.000 [[светлосна година|светлосних година]] од Земље и садржи стотине хиљада звезда.]]
'''Збијено''' (или '''глобуларно, кугласто, затворено''') '''звездано јато''' је сфероидан скуп [[звезда]] који орбитира око средишта галаксије као њен [[сателит]]. Звезде у збијеним јатима су чврсто везане гравитацијом што даје јатима њихов карактеристичан сфероидан облик. Због утицаја гравитације, концентрација звезда у јату је велика и расте према средишту.
Збијена јата просечно садрже стотине хиљада старих звезда. Већином се налазе у халоу галаксије и много су старија, већа и гушћа од [[
| last=Frommert | first=Hartmut | month=August | year=2007
| url=http://www.seds.org/~spider/spider/MWGC/mwgc.html
Ред 32:
| url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1996A&A...313..119D }}</ref>
Свака галаксија значајније масе у [[Локална група галаксија|Локалној групи]] садржи барем неколико збијених јата у свом халоу.<ref>{{cite journal
| last = Harris | first = William E.
| title=Globular cluster systems in galaxies beyond the Local Group
Ред 58:
| accessdate = 16. 8. 2006. }}</ref> Због малог пречника објектива на првим телескопима поједине звезде у збијенам јатима нису биле уочене све док [[Шарл Месје]] није открио [[Месје 4|М4]].
[[Вилхелм Хершел|Вилијам Хершел]] је започео 1782. системачно посматрати небо користећи велики телескоп и успео је уочити појединачне звезде у сва 33 до тада позната глобуларна јата. Хершел је накнадно открио још 37 збијених јата.<ref>{{cite web | url = http://www.astroleague.org/al/obsclubs/herschel/h400lstn.html | title = The Herschel 400 Club Observing List in New General Catalog (NGC) Number Order. | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref> У свом другом издању каталога из 1789. први је употребио назив „глобуларно јато“, за бољи опис ових објеката.
Број откривених збијених јата достигао је број 83 до 1915. године, 93 до 1930. године и 97 до 1947. године. До данас је познато укупно 151 збијених јата у Млечном путу, а претпоставља се да је њихов број 180 ± 20.<ref name="milky way" />
[[Харлоу Шепли]] (Harlow Shapley) је 1914. почео систематски посматрати кугласта јата. Први је одредио удаљеност до њих и открио промењиве звезде у њима. Међу откривеним промењивим звездама налазиле су се и оне типа [[цефеида|цефеиде]] чиме је могао проценити њихову удаљеност.<ref>{{cite web | url=http://antwrp.gsfc.nasa.gov/debate/1920/shapley_obit.html | title='Great Debate:' Obituary of Harlow Shapley | access= [[22. август]] [[2009]] }}</ref> Резултат његовог проучавања је 40 издатих научних радова. Откривши удаљености збијених јата, Шепли је приметио да се већина њих налази у сферном облаку око Млечног пута. Преко тог сазнања открио је да се средиште Млечног пута налази у сазвежђу [[Стрелац (сазвежђе)|Стрелац]], и проценио удаљеност сунца од средишта. Накнадно је Шепли дао процену величине Млечног пута, али је притом значајно погрешио. Није знао да међузвездана прашина упија део сјаја збијених јата и притом их чини наизглед мањима. Како је удаљеност одређивао према сјају добијао је вредности такве да је већину збијених јата сместио предалеко.<ref>{{cite journal | last = Shapley | first = Harlow | year = 1918 | title = Globular Clusters and the Structure of the Galactic System | journal = Publications of the Astronomical Society of the Pacific | volume = 30 | issue = 173 | pages = 42+ | url = http://adsabs.harvard.edu/abs/1918PASP...30...42S | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref>
[[Хелен Сојер]], помоћница и сарадница Харлоа Шеплија, почела је 1927. класификовати кугласта јата према концентрацији звезда. Тако је најгушћа глобуларна јата означила као тип I, а најређе као тип X. Касније је класификација проширена до типа XII. Ова класификација је позната као '''Шепли-Сојерова класификација''' по концентрисаности.<ref name="Hogg1965">{{cite journal
Ред 93:
| date = 17. 9. 2002. | work=HubbleSite
| publisher=Space Telescope Science Institute
| accessdate = 25. 5. 2006. }}</ref> [[Рендгенски зраци|Икс зраци]] и радио-таласи који долазе из јата су сличног интензитета који емитује и црна рупа средњих димензија.<ref>{{cite news
| first=Dave | last=Finley
| title=Star Cluster Holds Midweight Black Hole, VLA Indicates
Ред 100:
| accessdate = 29. 5. 2007. }}</ref>
Збијена јата садрже и друге егзотичне објекте попут, [[пулсар]]а и [[
| author=Leonard, P. J. t.
| title=Stellar collisions in globular clusters and the blue straggler problem
Ред 110:
=== ХР дијаграм збијених јата ===
[[Датотека:M3 color magnitude diagram.jpg|мини|десно|300п|ХР дијаграм кугластог јата [[Месје 3|М3]]. Приметан је карактеристичан прелом криве код звезда магнитуде + 19 где звезде прелазе у напредније еволуционе стадијуме]]
[[Херцшпрунг-Раселов дијаграм|ХР дијаграм]] збијених јата је график настао уцртавањем великог узорка звезда из збијених јата према апсолутном сјају и Б-В колор-индексу. Б-В индекс је разлика у сјају звезде у плавом и видљивом (зелено-жутом) светлу. Већи позитивни индекс значи да је температура звезде мања, а већи негативни индекс да је температура већа.<ref>{{cite web | title = Diagramma Hertzsprung-Russel | url = http://astrolink.mclink.it/hr.htm | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref><ref>{{Cite book | author=A. Braccesi | title=Dalle stelle all'universo | publisher=Zanichelli editore | year= 2000 | id=ISBN 88-08-09655-6.}}</ref>
Све звезде у збијеним јатима су отприлике на једнакој удаљености од нас тако да се свим звездама [[привидна звездана величина|привидни сјај]] разликује од [[
| author = Shapley, H. | authorlink = Harlow Shapley
| year = 1917 | title = Studies based on the colors and magnitudes in stellar clusters. I,II,III
| |||