Битка на Јеловој гори — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Ред 32:
Са друге стране, четници Драгољуба Михаиловића су све више били упућенији да сарађују са немачким и квинслиншким јединицима, иако су ту сарадњу покушавали да сакрију. Немачки генерали и дипломате су предлагали [[Хитлер]]у да више користе четнике, али је Хитлер дозвољавао само локалну сарадњу, страхујући да ће четници ипак једног трена променити страну и почети да нападају Немце. Осим проблема са оружјем и муницијом који су покушавали да реше сарадњом са Немцима, четници су организационо далеко заостајали за партизанима. Насупрот партизанима који су давно имали организоване мобилне [[дивизија|дивизије]], четници су још били организовани у статичне [[бригада|бригаде]] везане за крај из кога потичу.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} Даље, четнички корпуси су се састојали из две до пет бригада и у најбољем случају су имали највише 2.000 људи, док су неки имали тек неколико стотина лоше наоружаних, и обучених припадника. Са друге стране, партизански корпуси су се састојали из најмање две дивизије од којих је свака имала неколико хиљада добро наоружаних и прекаљених бораца.
 
Након [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|првог неуспелог партизанског покушаја продора у Србију]], Михаиловић је приступио реорганизацији четничких јединица, образујући групе корпуса и групе јуришних корпуса. Групе јуришних корпуса су образоване од најбољих четничких јединица и стављене под команду једног заповедника. Најистакнутија оваква јединица је била [[Четврта група јуришних корпуса]] образована јуна 1944. и стављена под команду мајора [[ДрагoславДрагослав Рачић|Драгослава Рачића]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=413}}
 
Одлазак чланова британских војних мисија и дефинитиван прекид британских односа са четницима у мају 1944. још више су отежали Михаиловићев положај. Извесну наду пружало му је присуство америчких обавештајаца у његовом штабу да га барем Американци неће препустити партизанима и Црвеној армији. Како је морао да ојача положај, Михаиловић је наредио да се оборени амерички пилоти [[Операција Ваздушни мост|скупе на Равну гору]] и са аеродрома у [[Прањани]]ма евакушиу. Наде у америчку помоћ су се појачале доласком америчког обавештајца [[Роберт Макдауел|Роберта Макдауела]]. Макдауел је имао задатак да организује прозападне снаге у источној Европи и спречи да Црвена армије буде та сила која ће протерати Немце. Међутим, он је долазио у незваничној мисији коју је организовао шеф [[Уред за стратешке услуге|Уреда за стратешке услуге]] [[Вилијам Донован]], а не као званични представник председника Рузвелта или америчке војске. Макдауелова уверавања да ће се Американци искрцати на јадранској обали и спречити Михаиловићев пораз су била без покрића; управо су Американци били ти који су се супротстављали отварању [[Западни фронт (Други светски рат)|Западног фронта]] било где другде у Европи осим у [[Француска|Француској]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}
Ред 54:
 
Партизани су наставили да гоне ову групу четника и 13. септембра опколили су Михаиловића на сектору
[[Дивци (Ваљево)|Дивци]]—Мионица. Нашавши се у врло опасној ситуацији, Михаиловић је радиом позвао у помоћ [[Коста Мушицки|Косту Мушицког]], команданта СДК. Мушицки је наредио одмах телефонски издао нарећење деловима Првог пука СДК из Ваљева да крену Михаиловићу у помоћ. Љотићевци су стигли у последњи час и знатно помогли четницима и Михаиловићу да се извуку из партизанског обруча и уз љотићевску пратњи немачким аутомобилима упуте према [[Коцељева|Коцељеви]].{{sfn|Стефановић|1984|pp=287}}{{sfn|Орловић|1990|pp=424-425424–425}}
 
Партизани су 14. септембра [[Ослобођење Ваљева септембра 1944.|напали осовински гарнизон у Ваљеву]] и ослободили га до 18. септембра.
Ред 64:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==