Зигфрид линија — разлика између измена

Зигфридова линија или Запдни бедем била је одбрамбени систем дугачак 630 -{km}- са преко 18.000 бункера, рововима и тенковским препрекама. Простирала се од [[Клеве]]а, на граници са [[Холандија|Холандијом]], дуж западне границе Немачког царства, све до града [[ВелВајл на Рајни|Вела на Рајни]], на граници са [[Швајцарска|Швајцарском]]. Више из пропагандних него из стратешких разлога, [[Адолф Хитлер]] планирао је [[1936]]. године изградњу линије која је реализована у периоду од [[1938]]. до [[1940]]. године. Непосредно пре почетка изградње линије Немачка је 1936. прекршила [[Версајски споразум|Версајски]] и [[Локарнски споразум]] тако што је ремилитаризовала [[Рајнска област|Рајнску област]].

Данас се не зна са сигурношћу порекло немачког назива Западни бедем. Највероватније је да је овај назив ушао у популарну употребу од краја 1938. године. Нацистичка пропаганда у почетку није често користила овај назив, али је он постао општепознат од средине 1939. године јер је Хитлер [[20. мај]]а 1939. године послао „дневну заповест војницима и радницима на Западном бедему“. Званични назив линије до тада је зависио од програма изградње који су описани у следећем поглављу. Нпр. назив „Лимес програм“ је употребљен у циљу заваравања јавности како би се створила претпоставка да се ради о археолошком истраживању римских пограничних утврђења ([[лимесгранична вредност|лимеса]]а) на простору некадашње римске провинције [[Горња Германија|Горње Германије]].

Након битке код Хартгенвалда уследила је [[Арденска битка|Арденска офанзива]] у рејону јужно од Хартгенвалда, између [[Моншау]]а (Monschau) и луксембуршког града [[Ехтернах]]а (Echternach). Ова офанзива је била последњи немачки покушај да се измени исход рата. Немачка војска је током офанзиве изгубила велики број војника и борбене технике али није успела да оствари задате циљеве.