Википедија

Kraljevski botanički vrtovi u Kjuu — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
Ред 1:
'''Kraljevski botanički vrtovi u Kjuu''' ili '''Kjuski vrtovi''' obuhvataju 121 hektar vrtova i [[botanika|botaničkih]] [[staklenik]]a između [[Ričmond]]a i [[Kju]]a u jugozapadnom [[Лондон|Londonu]],<ref>[http://www.kew.org/heritage/index.html Kju, istorija i baština]</ref>, otvoreni [[1759]]. godine. U njegovom sastavu je i palata Vejkherst s vrtovima u [[Saseks]]u. To je međunarodni botanički istraživački centar i obrazovna institucija u kojoj radi više od 700 ljudi. Nju godišnje poseti oko dva miliona turista i ostvaruje prihod od 56 miliona funti godišnje.<ref>[http://www.kew.org/about-kew/our-work/annual-report-accounts/index.htm Godišnji finansijski izveštaj 2010.]</ref>
 
Direktor Kraljevskih botaničkih vrtova je Ričard Deverel. On je odgovoran za najveću svetsku kolekciju živih biljaka sa više od 30.000 primeraka i najveći herbarijum na svetu sa preko sedam miliona primeraka. Biblioteka Kjuskih vrtova poseduje više od 750.000 svesaka i više od 175.000 ilustracija i crteža biljaka. Vrtovi su smešteni na otvorenom [[pejzaž]]u od svetskog značaja i u 37 [[zgrada]] koje su sve britanski spomenici kulture. Od [[2003]]. godine upisani su na [[UNESKO]]-v popis mesta svetske baštine u Evropi zbog njegovog značaja i neprekinutog doprinosa proučavanju biljne raznolikosti i ekonomične botanike u istorijskom [[pejzaž]]u.
Ред 5:
 
== Istorija ==
Kjuske vrtove je kao egzotični [[парк (вишезначна одредница)|park]] započeo Lord Kejpl Džon od Tjuksburija [[1759]]. godine, a proširila ih je Avgusta Dovager, britanska [[princeza]] i udovica princa Fridrika za koga je Vilijam Čambers [[1761]]. godine izgradio kinesku pagodu koja i danas stoji u [[парк (вишезначна одредница)|parku]]. Kralj Đuro[[Džordž III.]] je uz pomoć Vilijama Ajtona i Džozefa Banksa obogatio vrtove, koji je kupio i susednu "Holandsku kuću" [[1781]]. godine kako bi posluzila kao vrtić za kraljevsku decu. Danas je poznata kao Kevska [[palata]].
 
Kolekcija [[vrt]]a je rasla neravnomerno do ustoličenja njenog prvog advokata, Fransisa Mejsona [[1771]]. godine. God. [[1840]]. [[vrt]]ovi su službeno postali Državni botanički [[vrt]]ovi, a za vreme advokata Vilijama Hokera, njihova površina je povećana na 30 hektara, uključujući i arboretum koji je imao 109 hektara.
Ред 18:
=== Profesionalne ustanove ===
[[Датотека:Kew Palace.jpg|мини|right|Palata Kev]]
* '''Herbarijum''' u Kjuu je najveći na svetu s oko 7 miliona primeraka, posebno tropskih, koji se koriste u taksonomskim proučavanjima.<ref>[http://www.kew.org/collections/herbcol.html Botanička kolekcija]</ref>.
* '''Banka semena''' je u sklopu konzervatorskog projekta "Milenijumska banka semena" (Saseks) kojom žele da zaštite biljke od istrebljenja.
* '''Biblioteka i arhiv''' u Kjuu je jedna od najvećih botaničkih kolekcija u svetu s preko milion predmeta, uključujući knjige, botaničke ilustracije, fotografije, pisma, rukopisi, periodni sistemi i karte. U Biblioteci Jodrel smeštena je biblioteka Ekonomske botanike i mikologije.
Ред 63:
* '''Arboretum''' prekriva polovinu botaničkih vrtova, a ima više od 14.000 stabala sa više hiljada vrsta drveća.
* '''Travnati vrt''' iz [[1980]]-ih ima eksponate ukrasnih i ekonomskih travnjaka sa više od 580 vrsta [[trava]].
* '''Park Herbejšs''' ([[1860]]-ih) je [[парк (вишезначна одредница)|park]] u kome studenti uče da razlikuju biljke koje su poređane po vrstama i rodovima.
* '''Vrt ruža''' se nalazi iza Kuće palmi.
Ostale kolekcije i specijalizovana područja parka posvećena su ovim biljkama: bonsai, rodendron, azaleja, bambus, juniper, berberis del, ljiljani, magnolija i paprati.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Kraljevski_botanički_vrtovi_u_Kjuu”