Боја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{друго значење|нешто друго|[[Боја (вишезначна одредница)]]}}
'''Боја''' је појам који се односи на одређени свјетлосни осећај физичке особине [[Светлост|светлости]], чија кретања прима наш визуелни апарат ([[око]] и део [[Мозак|мозга]] задужен за интерпретацију података), а која долазе из неког извора или се одбијају са површине неке [[Материја|материје]]. Зраци светлости су електромагнетска кретања тачно одређених [[Таласна дужина|таласних дужина]]. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800 [[ангстрем]]а. Сва остала светлосна кретања осећамо другим чулним органима.<ref>{{Cite book | title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems |last= Bohren|first=Craig F.| publisher = Wiley-VCH |year=2006 |id=ISBN 3-527-40503-8 |url=http://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}</ref>▼
[[Датотека:Byrcolorwheel.png|мини|десно|250п|Кружна палета боја]]
▲'''Боја''' је појам који се односи на одређени свјетлосни осећај физичке особине [[Светлост|светлости]], чија кретања прима наш визуелни апарат ([[око]] и део [[Мозак|мозга]] задужен за интерпретацију података), а која долазе из неког извора или се одбијају са површине неке [[Материја|материје]]. Зраци светлости су електромагнетска кретања тачно одређених [[Таласна дужина|таласних дужина]]. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800 [[ангстрем]]а. Сва остала светлосна кретања осећамо другим чулним органима.<ref>{{Cite book | title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems |last= Bohren|first=Craig F.| publisher = Wiley-VCH |year=2006 |id=ISBN 3-527-40503-8 |url=http://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}</ref>
Када кретање одређене таласне дужине дође до људског ока, изазива се тачно одређен надражај који има као резултат перцепцију жутог, плавог, црвеног, итд. Ако у наше око стигну у снопу кретања свих таласних дужина тада осећамо безбојност односно бело. Дакле, ако нека материја одбија све зраке свјетлости, тј. све светлосне таласне дужине, тада ту материју видимо као белу. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину према нашем оку, онда ту материју видимо као црну. Између те две границе налази се цео спектар боја.<ref>A-{rthur C. Hardy and Fred H. Perrin. ''[http://apps.isiknowledge.com/full_record.do?product=UA&search_mode=GeneralSearch&qid=22&SID=2EdCK2KejLbni4FJpgB&page=1&doc=1&colname=BIOSIS The Principles of Optics.]'' McGraw-Hill Book Co., Inc., New York. 1932.}-</ref>
Ред 89:
== Референце ==
{{reflist
== Литература ==
| |||