'''Измирски вилајет''' ({{јез-тур|İzmir ili }}) је [[Вилајетиадминистративна подела Турске|вилајет]] [[Турска|Турске]] у западној [[АнатолијаАнадолија|Анатолији]] на [[Егејско море|егејској]] обали, престоница вилајета је град [[Измир]]. Вилајет је на западу окружен Егејским морем, које ствара [[Измирски залив]]. Захвата подручје од 11,973 km<sup>2</sup>, популација је 3.948.848 (2010. попис). Популација је износила 3.370.866 у 2000. години. Суседни вилајети су [[Баликесир (вилајет)|Баликесир]] на северу, [[Маниса (вилајет)|Маниса]] на истоку, и [[Ајдин (вилајет)|Ајдин]] на југу.
Главне реке вилајета су [[Кучук Мендерес]], [[Коџа Чај]] (са браном Гузелхисар), и [[Бакир Чај]].
Ред 60:
== Историја ==
Простор су прво насељавали локални [[Анатолци]], миленијум после [[Јонија|Јоњани]] у отприлике 11. вијеку п. н. е. који су основали Савез [[Јонија]]. Покорен је од стране [[Персијско царство|Персијанаца]], поново га заузимају Грци, пре него што је укључен у [[Римско царство]]. Након [[подела Римског царства|поделе Римског царства]], подручје је постало део [[ВизантијаВизантијско царство|Византијског царства]] док није покорено од стране [[Турака Османлија]] у 14. веку. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] вилајет је припојен [[Грчка|Грчкој]], али су га повратиле снаге [[Мустафа Кемал Ататурк|Мустафе Кемала Ататурка]] у [[Турски рат за независност|Турском рату за независност]]. Као резултат [[Споразум из Лозане|споразума из Лозане]] сви грчки православни становници морали су напустити провинцију, а вилајет Измир је постао саставни дио модерне републике [[Турске]].
