Икавски изговор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
[[Датотека:Shtokavian subdialects1988-sr.png|мини|right|300п|Штокавски дијалекти]]
{{Западнојужнословенски језици}}
'''Икавски изговор''' (такође ''икавица'') је један од изговора [[српскохрватски језик|српског, хрватског и бошњачког језика]] и једини који није прихваћен у књижевном језику. Преостала два, [[екавски изговор|екавски]] и [[ијекавски изговор|ијекавски]], могу се користити у књижевном језику, док је икавски изговор књижевно неправилан за употребу.
Народни говори који користе икавски изговор су говори [[Истра|Истре]] и [[Далмација|Далмације]], као и неки говори [[Славонија|Славоније]], [[Војводина|Војводине]] и [[
Икавски изговор је једна од главних особености [[хрватски језик|хрватског]] [[чакавско наречје|чакавског наречја]], мада има и екавских и ијекавских чакавских говора. У [[штокавско наречје|штокавском наречју]] најраширенији је [[млађи икавски дијалекат]], који се говори у северној Далмацији и великом делу Босне и Херцеговине.
Икавским изговором старословенско слово [[
Икавица има писану традицију у књижевности. Утицаји овог изговора налазе се у дубровачкој и далматинској књижевности, као и у савременом (правилном) књижевном језику — јат се замењује са ''и'' у примерима ''новИји'', ''долИвати'', ''нИсам'', а у ијекавском изговору и у неким који нису присутни у екавском — ''биљег'', ''хтио'', ''смио'' итд.).
| |||