Иларион Мегленски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 17:
| држава_смрти =
}}
'''Иларион Мегленски''' († [[1164]]) је био православни [[епископ]] [[меглен (област)|мегленске]]ске епархије, у средњој [[Македонија|Македонији]], познат по својој борби са [[богумили]]ма, [[павлићани]]ма и [[манихејство|манихејцима]]. Православна црква га слави као '''Светог Илариона Мегленског'''.
 
== Живот ==
Ред 24:
Због Иларионове посвећености православљу, 1134. године га је трновски архиепископ Јевстатије поставио за епископа мегленског, и на том положају је остао, управљајући епархијом наредних 30 година, до своје смрти.
 
У Меглену је у [[12. век]]у живео велики број присталица богумилског, павлићанског и манихејског учења, која су од цркве осуђена као [[јерес]]и. После смрти македонског [[самуило (цар)|цара Самуила]], [[Меглен (област)|Меглен]] је [[1015]]. године заузео византијки цар [[Василије II Бугароубица]], и ту је населио бројне Сиријце, Јермене, и Печенезе.
 
== Борба са јеретицима ==
Ред 30:
Иларион је по ступању на чело мегленске епархије, одмах започео отворену борбу са верским неистомишљеницима, која је описана у житију светог Илариона од стране трновског патријарха Јевтимија (1375—1417).
 
Када је Иларион дошао у саборну цркву у Меглену, одмах је целивао иконе, које богумили и други [[иконоборство|иконоборци]] нису поштовали. Затим је у својој беседи позвао становништво да се држи православне вере; да извршују заповести Господње; да следе само оно што је заповеђено [[православље|православнима]], и да беже од сваке јереси. Да верују у Свету Тројицу нераздељиву (неки хришћани вероваху у суштинску различитост Бога и Христа)<ref>види [[Аријанство]]</ref>, у оваплоћење Христово, и у Животворни Крст (који неки хришћани сматраше мрском справом којом је Исус убијен)<ref>види [[Богумили]]</ref>. Да поштују свете мошти Светитеља (што су неки сматрали сујеверјем)<ref>види [[Беседа на јерес]]</ref>. Да се држе свих предања Цркве ([[богумили]] су многа црквена предања сматрали одступањем од изворног хришћанства), а да проклињу све [[јерес|јеретике]] (које су многи становници [[Меглен (област)|Меглена]]а поштовали): [[Арије|Арија]] и [[Евномије|Евномија]], [[Савелије|Савелија]] и [[Македоније|Македонија]], [[Аполинарије Лаодикијски|Аполинарија]] и [[Ориген Адамантије|Оригена]]а и њихове списе, [[Теодор Мопсуестијски|Теодора Мопсуестијског]] и [[Несторије|Несторија]] ученика његовог, [[Диоскор]]а и [[Севир]]а и [[Евстатије|Евстатија]] и сличне њима, и уз то још [[Мани]]ја и [[Павле Самосатски|Павла Самосатског]], и да се свом душом гнушају њих и њиховог учења.
 
Убрзо увиде Иларион да је велики део народа наклоњен манихејском, јерменском ([[монофизитство|монофизитском]]) и богумилском учењу. И многи неистомишљеници тражаху да са њим воде расправе о веровању.