Ogisten Žan Frenel — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Disambiguated: Napoleon → Наполеон (вишезначна одредница) |
||
Ред 1:
{{Биографија
| име = Ogisten Žan
| презиме = Frenel
| слика = Augustin Fresnel.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Ogisten Žan Frenel
| пуно_име =
| дан_рођења = 10.
| месец_рођења = maj
| година_рођења = 1788.
| место_рођења = [[Brolji]]
| држава_рођења = [[Francuska]]
| дан_смрти = 14.
| месец_смрти = jun
| година_смрти = 1827.
| место_смрти = [[Vil d Avr]]
| држава_смрти = [[Francuska]]
}}
'''Ogisten Žan Frenel''' ([[Brolji]], [[10. maj]] [[1788]] – [[Vil d Avr]] , [[14. juna]] [[1827]]) je bio francuski fizičar i inženjer.
Poznat je po svojim teoretskim i eksperimentalnim istraživanjima o prirodi [[svetlost]]i, na temelju kojih je prvi prikazao u matematičkom obliku ''talsnu teoriju svetlosti''. Konstruisao je uređaje za eksperimentisanje koji ukazuju na talasni karakter svetlosti. Njegovi radovi iz područja [[optika|optike]] proučavaju difrakciju, interferenciju, polarizaciju i aberaciju svetlosti. Proučavao je svetlost kao teoretski tako i eksperimentalno.
Линија 8 ⟶ 24:
== Biografija ==
Bio je sin arhitekte, rođen u Broljiu. U početku je sporo napredovao u školi i sa osam godina još uvek nije znao da čita. Sa trinaest je upisao Ekol Sentral u [[Kan]]u, a sa šesnaest i po u Ekol Politehnik gde je primljen sa najvišim ocenama. Odatle je otišao u Ekol Nasional d Pon e Šozes. Radio je kao inženjer u departmanima [[Vandeja]], [[Drom]] i [[Il i Vilen]]. Podržavao je [[Burboni|Burbone]] i zbog toga je 1814. izgubio posao kada se [[Наполеон (вишезначна одредница)|Napoleon]] vratio na vlast.
Kada je 1815. ponovo restaurirana monarhija, dobio je poziciju inženjera u [[Pariz]]u, gde je proveo većinu svoga daljeg života. Svetlošću je počeo da se intenzivnije bavi 1814. kada je pripremio dokument o [[aberacija|aberaciji]] svetlosti iako taj dokument nikad nije štampan. 1818. je napisao rad o difrakciji svetlosti za koji je dobio nagradu [[Francuska akademija nauka|Francuske akademije nauka]]. Prvi je konstruisao posebnu vrstu sočiva koja se danas zovu [[Frenelova sočiva]] kao zamena za ogledala u [[svetionik|svetionicima]]. 1819. je postavljen za poverenika za svetionike. Tajnim glasanjem je izabran za [[akademik]]a, a 1825. je postao član i Kaljevskog društva u Londonu. 1827. ovo društvo ga je odlikovalo Rumforovom medaljom.
| |||