Охридско-дебарски устанак — разлика између измена

м
м (додана категорија 1913. помоћу справице HotCat)
Било је планирано да устанак буде подигнут у октобру 1913. Започет је 11. септембра 1913, раније него што је планирано због случајног сусрета јединице наоружаних албанских побуњеника и јединице војске [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у селу [[Пишкопеја]]. Овај сусрет је резултовао оружаним сукобом који је изазвао превремени почетак устанка. Устанак је започео нападом на мале гарнизоне војске [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у Охриду, Струги и Дебру. Пошто је војска Краљевине Србије била приморана да се повуче ова три града су током наредних неколико дана била под контролом побуњеника. Ови почетни успеси албанских побуњеника су имали веома велики одјек међу Албанцима у западној Македонији као и [[Призрен]]у и [[Ђаковица|Ђаковици]] где је у акцији која је по времену синхронизована са Охридско-дебарским устанком, група од око 10.000 косовскометохијских [[качаци|качака]] које су у Албанији обучавали и наоружали припадници [[ВМРО]], под командом [[Иса Бољетинац|Исе Бољетница]], [[Бајрам Цури|Бајрама Цурија]] и Киасима Лике, извршила инвазију на територију Краљевине Србије, заузеле [[Љума|Љуму]] и [[Ђаковица|Ђаковицу]] и опколиле [[Призрен]].<ref name=autogenerated2 />
 
[[Датотека:Petar Chaulev2Chaulev, Ohrid–Debar Uprising, 1903.jpg|мини|лево|250п|Војвода [[Петар Чаулев]] и део охридских устаника]]
Устаници су одмах по избијању сукоба 11. септембра 1913. заузели [[Дебар]] и у њему поставили своју власт, два Албанца (Али Пустина и Риза-бег) и једног Македонца (Христо Атанасов). Том приликом је заробљено око 200 војника Краљевине Србије. Војници Краљевине Србије су у селу Горенци најдуже пружали отпор устаницима. Устаници су 13. септембра 1913. заузели [[Охрид]]. После заузимања Охрида устаници су се упутили ка Кичеву са циљем да га заузму. Одреди устаника под командом војвода Антона Шибакова и Нестора Георгијева су се у месту [[Петрино]] сукобили са јединицама војске Краљевине Србије које су се из Битоља упутиле да угуше устанак. Борба је трајала два дана. Одред устаника под командом Петра Чаулева је после успеха у борби са јединицама војске Краљевине Србије у месту [[Иванчишта]] 17. септембра 1913. заузео [[Кичево]]. Код [[Галичица|Галичице]] су се устаници сукобили са јединицама војске Краљевине Србије и [[Грчка|Грчке]]. Матов и Чаулев су имали супротстављене ставове о активностима које треба предузети у даљем току устанка што се прочуло међу устаницима и допринело ширењу панике међу устаницима и народом који је чамцима бежао из [[Охрид]]а у [[Албанија|Албанију]].