Ингемар Јохансон — разлика између измена

У аматерском боксу Јохансон је има скор 61 победу (31 класичним нокауто) и 10 пораза. Највеће разочарење својим навијачима приредио је на [[Летње олимпијске игре 1952.|Олимпијским играма 1952]] у [[Хелсинки]]ју, када је у финалу олимпијског турнира дисквалификован јер је одбио да се бори против [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] боксера [[Ед Сандерс|Еда Сандерса]]. Тек 30 година касније Међународни олимпијски комитет ([[Међународни олимпијски комитет|МОК]]) му је званично доделио сребрну медаљу.

После тога Јохансон прелази у професионалце и [[1956|1956.]], популарни „Инго“ је освојио титулу професионалног првака Европе 1956. пошто је каутирао [[ИталијанItalijani|Италијана]]а [[Франк Кавичи|Франка Кавичија]].

Велику сензацију је приредио [[26. јунајун]]а [[1959]]. када је на Јенки стадиону у [[Њујорк]]у нокаутирао у трећој рунди [[Сједињене Америчке Државе|Американца]] [[Флојд Патерсон|Флојда Патерсона]] и освојио титулу првака света у тешкој категорији. Пре него је судија у рингу Руби Голдстајн прекинуо борбу, Јохансон је седам пута бацао Патерсона на под ринга.

За непуну годину дана Патерсон је повратио титулу јер је два пута победио Јохансона. Први меч је одржан у Њујорку, када је Патерсон у петој рунди нокаутирао Јохансона. Мајсторица односно трећи меч, одржана је у [[март]]у [[1961|1961.]] у [[Мајами]]ју и пре него што је нокаутирао Јохансона у шестој рунди и сам био два пута у нокдауну.

Јохансон је после тог меча још неколико пута улазио у ринг и увек побеђивао. Успео је [[1962|1962.]] године да нокаутира [[ЕнглезЕнглези|Енглеза]]а [[Дик Ричардсон|Дика Ричардсона]] и освоји још једну титулу првака Европе.

Јохансон је боловао од [[Алцхајмеров синдром|Алцхајмеровог синдрома]], а пред смрт се лечио од упале плућа и преминуо увече [[31. јануарајануар]]а, по отпуштању из болнице на кућно лечење, у 76-ој години.