Буњевачки говор — разлика између измена

Након ових политичких реакција, Покрајински секретаријат за образовање и културу је суспендовао одлуку Педагошког завода Војводине и затражио мишљење од САНУ и ВАНУ о буњевачком језику.<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 140-141)</ref> У одговору који је стигао од САНУ, а који је потписао академик Зоран Ковачевић, наведено је да САНУ сматра да "буњевачкој националној мањини треба омогућити изучавање матерњег, односно буњевачког језика са елементима националне културе у институцијама предшколског, основног и средњег образовања и васпитања, што је у складу са законским прописима".<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 141)</ref> Међутим, од ВАНУ је, са потписом академика Јулијана Тамаша стигао одговор да ВАНУ сматра "како је усмену и писану језичку традицију Буњеваца као регионалне заједнице најбоље описивати неутралним називом ‘говор’, чиме би се избегла политизација статуса термина и појмова типа ‘национални језик’ и ‘дијалекат’".<ref>http://godisnjak.zkvh.org.rs/attachments/article/242/godisnjak2009_139-155.pdf (страна 141)</ref>

 

 

== Извори ==