Магијско мишљење и ментално здравље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 24:
Историјски гледано магијско мишљење везано је и за предхришћанска политеистичка веровања као нпр. код Словена:
{{цитат2|''Поменимо само за пример веровања за поступке у свакодневном животу у српском и другим суседним народима означавана као „ваља се“, или веровања везана за бројеве 3, 7, 13, за дане у недељи – петак, црну мачку, за димњачара итд.<ref name=autogenerated1/>''}}
=== Да ли се у 21. веку враћамо магијском мишљењу наших предака? ===
Уназад неколико година све више се у различитим књигама промовише идеја да наше жеље имају моћ да утичу на ток догађања у стварном животу, ''са уверавањем да ако неко нешто снажно жели, да тим чином жељења повећава вероватноћу да се у стварности заиста догоди оно што жели. При томе се даје објашњење да ментална слика, којом се замишља жељено стање, има „магнетску” моћ да жељени развој догађаја „привуче” у стварни свет.''<ref name=autogenerated2>Зоран Миливојевић, ''Ментални магнетизам'', [http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Mentalni-magnetizam.sr.html Објављено у Политици, Београд: 06.07.2013].</ref>
Изнети ставови нису ништа друго већ покушај савременог човека да се врати магијском мишљењу, које је било доминантно код његових примитивних предака пре више десетина векова у ''праскозорју цивилизације''. Магијско мишљење је уверење да људи могу својим мислима, менталним сликама, жељама или поступцима, директно да утичу да се догоди оно што желе, односно да се не догоди оно што не желе.
Примитивни човек магијским мишљењем покушавао је да утиче на догађање у свету и својој околини чије принципе функционисања није разумео, Међутим савремени човек, коме су научна сазнања дала јасне преставе о магијијском мишљењу и чињеници да није довољно само желети да би се утицало на стварност, покушава да се поново врати магијском мишљењу, како би остварио нешто што јако жели, нешто које му се није остварило због тога што није исправно желео. Тако човек 21. века, заправо у себи ствара уверење да својим мислима, менталним сликама, жељама или поступцима, директно може да утиче на ток жељених или нежељених („да се не догоди“). Овим поступцима нека особа себе увлачи у затворени логички круг којим себи жели да докаже: ''ако се жељено догоди то је доказ да жеље имају моћ да се материјализују, али ако се не догоди, то није доказ да жеље немају ту моћ, већ је доказ да особа није довољно искрено или довољно снажно желела или да није довољно дуго желела.''<ref name=autogenerated2/>
Иако магијско мишљење не ствара у човеку магијску моћ, ипак замишљање позитивних менталних слика код савременог човека изложеног бројним стресогеним утицајима изазваним сукобом жеља и могућности, њему доноси одређене психолошке, физиолошке и социјалне користи. Имајући у виду да човеков мозак није у стању да јасно раздвоји слике које су резултат стварности од замишљених слика, психа и човеково тело реагују на замишљене слике као да су оне де стварност. Тако се код неке особе ствара илузију (привид) пријатних осећања, због промењених физиолошких функција, које су организам довеле у стање које је супротно од стреса. Позивне слике прате и пријатна осећања. „Обливен“ пријатним осећањима савремени човек друге људе сада гледа позитивније, и понаша се спонтаније, топлије, забавније, више пријатељски.
''Идеја да је довољно живописно и страсно нешто желети па да ће се то само од себе остварити јесте лепа, али ирационална'',<ref name=autogenerated2/> али али магијско мишљење жељеног често човеку може да омогућу да фокусира своје циљеве и приоритете, због чега може своје свесне и несвесне капацитете да активира како би остварила те циљеве. Такође таква особа може постати пријатнија за околину, што и други људи опажају и са њом ступају у боље односе.
== Полазне основе ==
| |||