'''Мозак''' ({{јез-лат|encephalon}}) DJOMLAје NEнајзначајнији PREPISUJEMдео [[нервни систем|нервног система]]. DJOMLAСмештен NE PREPISUJEMје у [[лобања|лобањској]] чаури и обавијен можданим опнама: тврдом, паучинастом и меком. ТDJOMLAТежина NEмозга PREPISUJEMгодраслог човека претежно износи 1.350 -{g}-, али [[интелигенција|интелектуалне способности]] DJOMLA NEчовека PREPISUJEMнису сразмерне тежини и величини мозга.
== Делови мозга ==
Ред 13:
* [[Велики мозак]].
DJOMLA NE PREPISUJEMПродужена мождина, варолијев мост и средњи мозак DJOMLA NEзаједнички PREPISUJEMсе називају '''мождано стабло'''. Централни канал [[кичмена мождина|кичмене мождине]] се наставља у мозгу, али се проширује и образује четири шупљине-мождане коморе, које су испуњене [[ликвор]]ом.
Мозак је најсложенији орган људског тела. Део је [[централни нервни систем|централног нервног система]] и налази се у [[лобања|лобањи]]. Управља свим виталним активностима које су неопходне да би организам преживео. Све људске емоције DJOMLAсу NE PREPISUJEMконтролисане мозгом. Он такође шаље и прима безбројне сигнале од свих DJOMLAосталих NE PREPISUJEMделова тела и спољашње средине. Мозак DJOMLA NEнас PREPISUJEMчини свесним, емотивним и интелигентним бићима.
== Ћелијска структура ==
У мозгу се налазе два типа ћелија: [[неурон|нервне]] и [[глијалне ћелије]].
[[Неурон|Нервне ћелије]] (неурони) DJOMLAсе NEод PREPISUJEMосталих ћелија разликују по томе што имају способност проводљивости [[Нервни систем|нервних импулса]]. Људски мозак је изграђен од око 10 милијарди нервних ћелија. Свака нервна ћелија се састоји од тела неурона и два типа наставака: дендрита и аксона. Тело неурона (сома) садржи једро (у коме је смештена [[ДНК]]), [[ендоплазматични ретикулум]] и [[рибозом]]е (за синтезу протеина) и [[митохондрија|митохондрије]] (за добијање енергије) – оно обавља све оне функције које су ћелији неопходне да би преживела. Аксони и дендрити служе за комуникацију између ћелија. Дендрити су кратки, разгранати наставци који спроводе надражај ка телу нервне ћелије. Аксон (неурит, нервно влакно) преноси надражај од тела неурона ка следећем неурону, он може бити прекривен посебном опном која је изграђена од глијалних ћелија (олигодендроцита) и која убDJOMLAубрзава NEпроток PREPISUJEM лсаимпулса кроз аксон. Свака нервна ћелија је преко синапси (веза између аксона једне и дендрита друге ћелије) повезана са око 10.000 других нервних ћелија.
[[Глијалне ћелије]] (глије) имају низ функција које омогућавају опстанак и правилно функционисање нервних ћелија: потпорна (својим продужецима граде потпорну мрежу можданог ткива), изолаторна (у пределу синапсе врше електричну изолацију), одбрамбена (могу да се трансформишу у [[макрофаг]]е), транспортна (транспортују хранљиве материје од крвних судова до нервних ћелија мозга), имају улогу у локалној [[хомеостаза|хомеостази]], врше [[Фагоцитоза|фагоцитозу]] непотребних материја, граде мијелински омотач аксона. У мозгу их има око 10 пута више него нервних ћелија.
