Лав III Исавријанац — разлика између измена

Рођен је под именом Конон у Германикеји (Мараш) у сиријској провинцији Комагени. Његово породица се касније преселила у [[Тракија|Тракију]], где се придружио војсци цара [[Јустинијан II Ринотмет|Јустинијана II]], када је овај напредовао према [[Византијски Цариград|КонстантинопољуКонстантинопољ]]у са 15.000 коњаника, које му је [[705]]. ставио на располагање бугарски хан [[Википедија:Можда користан материјал/Тервел|Тервел]]. Тервел је био богато награђен и добио је највећу титулу после царске, титулу [[цезар (титула)|цезара]]. Након победе Јустинијана II Лав Исавријанац је био у дипломатској мисији у Лазики (данас део [[Грузија|Грузије]]), где је организовао савез против [[Омејадски халифаткалифат|Омејидског халифата]]. Цар [[Анастасије II]] поставио га је као стратега теме Анатоликон. Касније је Лав сковао заверу са стратегом теме Јерменијаникон Артаваздом да свргну новог цара [[Теодосије III|Теодосија III]]. Око двадесет година ([[695]]. до [[716]].) [[Византијско царство|Византија]] је променила седам царева. То је било раздобље метежа.

Лав Исавријанац је [[25. март]]а [[717]]. ушао са војском у [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариград]] и прислио је цара [[Теодосије III|Теодосија III]] да абдицира. Лав Исавријанац је тада постао цар као Лав III. Те исте године када се домогао трона [[Друга арапска опсада Цариграда|Арапи су започели опсаду Цариграда]] у августу 717. [[Арапи]] су искористили период грађанског рата у Византији па су послали 80.000 војника и велику флоту на Цариград. Арапе је предводио војсковођа Маслама, рођак халифа Сулајман ибн Абд ал Малик.

Започео је и серију законодавних реформи о религиозним питањима, посебно о [[иконоборство|иконоборству]]. Најпре је наводно успео [[722]]. да једним декретом присили [[Јевреји|Јевреје]] и монтанисте да се покрсте. После тога издаје серију едиката против поштовања икона ([[726]]-[[729]]), слика и других представа са представама Христа, Богородице и других светаца и библијских личности. Као необразован ратник, Лав је поштовање икона сматрао за кршење Божије заповести против идолопоклонства. Због тога је Лав Исавријанац добио подршку двора и дела цркве. Међутим већина теолога и сви [[монаштво|монаси]] су се томе супростављали. У западним деловима царства људи једноставно нису хтели да поштују ту нову уредбу. Избила је побуна у Грчкој, управо због увођења иконоборачке политике, али је царска флота је [[727]]. угушила побуну. Цариградски патријарх Герман I је дао оставку на место патријарха, јер није хтео да потпише царски декрет. Цар Лав III га је заменио патријархом Анастасијем, који је био царев истомишљеник. На тај начин је угушио опозицију у самој византијској престоници [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариграду]].

Папе [[Папа Гргур II|Гргур II]] и [[Папа Гргур III|Гргур III]] нису се обазирали на цареву заповест о иконама. Они су на концилу у [[Рим]]у [[730]]. и [[732]]. осудили иконоборце и цареву политику. Пошто су папе стале на страну царевих противника, Лав је 732. одлучио да од папске јурисдикције изузме [[Сицилија|Сицилију]], јужну Италију и читаво западно подручје Балкана (некадашњи [[Илирик]]) са [[Солун]]ом, дотадашњом резиденцијом папског викара. Цар је то подручје ставио под контролу цариградског патријарха чиме је отпочео још један црквени раскол између Рима и Константинопоља.