Константина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 35:
[[Датотека:Hannibalianus - Follis s3935.jpg|мини|десно|300п|'''Ханибалијан, краљ над краљевима, Константинин први супруг''', на бронзаном новчићу искованом у Цариграду 336—337. године.]]
 
Пред крај живота Константин је почео да прави компликоване планове о наслеђивању престола. Поред његове тројице синова из брака са Фаустом, титулу цезара је понео и његов синовац [[Далмације]]. Други синовац, Ханибалијан је [[335]]. ожењен са Константином и Константин му је дао необичну титулу краља над краљевима понтских племена (''Rex Regum et Ponticarum Gentium''). Пошто је Константин управо припремао поход на [[Сасанидско краљевствоцарство|Персију]], могуће је да је Константининог супрога планирао за владара неке од области коју би освојио од Персијанаца. Било како било, када је Константин умро [[22. мај]]а [[337]]. године, у побуни војске у [[Византијски Цариград|КонстантинопољуКонстантинопољ]]у страдала су његова полубраћа и синовци. Војници су наводно захтевали да само Константинови синови наследе престо. Једини од Константинових синова који је у то време био у [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариграду]] био је Констанције II на кога је потоња традиција свалила одговорност за чистку унутар царске породице. Ханибалијан је такође убијен и Константина је тако остала удовица. Једини који су остали у животу била су два дечака, синови Константиновог полубрата [[Јулије Констанције|Јулија Констанција]], [[Констанције Гал|Гал]] и [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијан]] {{sfn|Bleckmann||pp=39}}.
 
== Константина, Ветранион и Магненције ==
Ред 45:
Латински натписи пронађени у [[Рим]]у сведоче да је Константина у граду основала цркву св. Агнесе (данас ''Sant'Agnese fuori le mura'') и [[манастир]]. По каснијој традицији, која није веродостојна, св. Агнеса, која је по веровању преминула [[304]]. године у време [[Диоклецијан]]овог [[Велики прогон|Великог прогона]], је излечила царицу Константину. Црква св. Агнесе је највероватније поигнута око [[340]]. и Константина је у њој сместила светичине мошти. Уз цркву је Константина подигла и базилику која је била планирана као њено место укопа. Базилика је данас позната као црква свете Констанце.
 
У јануару [[350]]. Констанс је збачен и затим убијен по наређењу војсковође [[Магненције|Магненција]]. Узурпатор је до краја фебруара преузео и власт над [[Италија|Италијом]] и у Риму је поставио своје људе на места магистрата. Могуће да је Константина, као и неколицина аристократа одана [[Константинова династија|Константиновој династији]], побегла на исток. Већ [[1. март]]а 350. године римска војска у Мурси (данашњи [[Осијек]]) је извикала за цара времешног заповедника пешадије [[Ветранион]]а који је завладао читавом префектуром Илирик. Филосторгије је записао како је Ветраниона на побуну подстакла Константина како би онемогућила [[Магненције|Магненцију]] да заузме и Илирик. Учинила је то како би подржала свог преосталог брата Констанција који је у том тренутку није имао слободне руке због одбрамбеног рата против [[Сасанидско краљевствоцарство|Сасанидске Персије]] који је морао да води. По Јулијану и Филосторгију, Констанције је признао Ветраниона за савладара и чак му је и послао дијадему. Са друге стране, и Магненције је покушавао да задобије Констанцијево признање. Владару истока је предложио два династичка брака: сам је запросио Константину, а Констанцију је понудио своју ћерку за жену ([[Петар Патрикије|Petr. Patr.]] fr. 16.). Констанције је одбио сваку сарадњу са убицом свог брата и у јесен 350. је кренуо у Европу да се обрачуна са узурпаторима.
 
По мишљењу Блекмана, који се интензивно бавио питањем Константинине улоге, могуће је да је августа уз помоћ старог Ветраниона покушала да изведе удар против Констанција и добије прижељкивану улогу у високој политици. Можда је и размишљала о браку са Ветранионом {{sfn|Bleckmann||pp=42-47}}. Међутим, у јесен 350. године Констанције је стигао са истока и у једном прилично необичном инциденту успео да натера Ветраниона да се [[25. децембар|25. децембра]] повуче са власти.