Константина — разлика између измена

Пред крај живота Константин је почео да прави компликоване планове о наслеђивању престола. Поред његове тројице синова из брака са Фаустом, титулу цезара је понео и његов синовац [[Далмације]]. Други синовац, Ханибалијан је [[335]]. ожењен са Константином и Константин му је дао необичну титулу краља над краљевима понтских племена (''Rex Regum et Ponticarum Gentium''). Пошто је Константин управо припремао поход на [[Сасанидско краљевствоцарство|Персију]], могуће је да је Константининог супрога планирао за владара неке од области коју би освојио од Персијанаца. Било како било, када је Константин умро [[22. мај]]а [[337]]. године, у побуни војске у [[Византијски Цариград|КонстантинопољуКонстантинопољ]]у страдала су његова полубраћа и синовци. Војници су наводно захтевали да само Константинови синови наследе престо. Једини од Константинових синова који је у то време био у [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариграду]] био је Констанције II на кога је потоња традиција свалила одговорност за чистку унутар царске породице. Ханибалијан је такође убијен и Константина је тако остала удовица. Једини који су остали у животу била су два дечака, синови Константиновог полубрата [[Јулије Констанције|Јулија Констанција]], [[Констанције Гал|Гал]] и [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијан]] {{sfn|Bleckmann||pp=39}}.

У јануару [[350]]. Констанс је збачен и затим убијен по наређењу војсковође [[Магненције|Магненција]]. Узурпатор је до краја фебруара преузео и власт над [[Италија|Италијом]] и у Риму је поставио своје људе на места магистрата. Могуће да је Константина, као и неколицина аристократа одана [[Константинова династија|Константиновој династији]], побегла на исток. Већ [[1. март]]а 350. године римска војска у Мурси (данашњи [[Осијек]]) је извикала за цара времешног заповедника пешадије [[Ветранион]]а који је завладао читавом префектуром Илирик. Филосторгије је записао како је Ветраниона на побуну подстакла Константина како би онемогућила [[Магненције|Магненцију]] да заузме и Илирик. Учинила је то како би подржала свог преосталог брата Констанција који је у том тренутку није имао слободне руке због одбрамбеног рата против [[Сасанидско краљевствоцарство|Сасанидске Персије]] који је морао да води. По Јулијану и Филосторгију, Констанције је признао Ветраниона за савладара и чак му је и послао дијадему. Са друге стране, и Магненције је покушавао да задобије Констанцијево признање. Владару истока је предложио два династичка брака: сам је запросио Константину, а Констанцију је понудио своју ћерку за жену ([[Петар Патрикије|Petr. Patr.]] fr. 16.). Констанције је одбио сваку сарадњу са убицом свог брата и у јесен 350. је кренуо у Европу да се обрачуна са узурпаторима.