Монофизитство — разлика између измена

'''Монофизитство''' (гр. ''Μονη φυσις'' - једна природа) је [[христологија|христолошко]] учење да је у [[ХристХристос|Христу]]у присутна само једна, божанска, а не и људска, природа.

До сукоба у хришћанству око питања монофизитства дошло је убрзо након [[Трећи Васељенскивасељенски Саборсабор|Ефешког сабора]], једног од седам првих [[Васељенски сабори|васељенских сабора]] Цркве.

Монофизитство је испрва било охрабрено формулацијом [[КирилоКирил Александријски|Кирила Александријског]] о природи Христа: „Јединствена оваплоћена природа божанскога [[Логос]]а“. Након смрти Ћирила Александријског, његов ученик стари цариградски монах Евтихије (''Еутих''; 378 - око 454), у покушају да спречи ново избијање [[несторијанство|несторијанства]] (како сам каже [[448]]. у писму папи [[Лав I|Лаву I Великом]]), уводи монофизитизам. Он учи да Христос има само једну природу (гр: ''μονυ φυσις'') и то [[бог|божанску]], говорећи да ако је [[ХристХристос]]ос једна личност, не може имати две природе. Многи грчки теолози су оптуживали Евтихија да се враћа на [[аријанство]], али док је Арије порицао Исусово божанство, Евтихије је порицао његово човештво. Сам Евтихије је тврдио да је веран Кириловом науку. Захваљујући великом утицају што га је Евтихија имао, његово се учење врло брзо проширило Истоком. Папа Лав I послао је писмо у којем образлаже да је Евтихова грешка више плод недовољног разумевања проблема, него ли злоће и кривовјерја.

У новембру [[447]]. на месном сабору у [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|ЦариградЦариграду]]у, Евтихија је један од судеоника назвао [[јерес|јеретиком]], и тражио његово смењивање из службе. Тадашњи патријарх, Флавије Цариградски, није радо прихватио тај захтев, управо због Евтихија велика угледа, но на крају је попустио, те је Евтихије осуђен као јеретик. Ипак, ту одлуку нису прихватили ни цар [[Теодосије II]], ни [[Александрија|александријски]] патријарх Диоскор, будући да се Евтихије покорио и признао праву веру. Диоскор је одржао и властити сабор на којем је вратио Евтиха у службу, а Теодосије је сазвао [[449]]. сабор у [[ЕфезЕфес|Ефезу]]у, позвавши и папу Лава I, који је пристао да га представљају три изасланика.

Овај сабор, међутим неће бити признат, те ће касније [[451]]. бити сазван [[Четврти васељенски сабор|Четвртом васељенском сабору]] у [[ХалкедонХалкидон|Халкедону]]у, на коме је проглашена вера у две неодељене и непомешане природе у Христу, формулисана у тзв. [[Халкедонско веровање|Халкедонском веровању]]. Многе Цркве истока не прихватају одлуке Халкедонског сабора.

Готово непосредно након сабора дошло је до раскола ([[Акакијев раскол|Акакијева шизма]]). Епископи који се нису слагали с Лавовом дефиницијом коју је сабор прихватио, одбацили су одлуке сабора, говорећи да је прихватање две природе (грч. ''фисис'') у Христу заправо прихватање несторијанства. Држали су да је у Христу само једна нарав, због чега су и прозвани монофизитима. То је означио и настанак Источних православних цркава, које су се некад називале монофизитским црквама, а данас их називају и предхалкедонским црквама. Оне, међутим, саме за себе кажу да њихов наук није монофизитство, него миафизитство. Међу њих спадају [[Јерменска апостолска црква]], [[Коптска православна црква|Коптска црква]], [[Сиријска православна црква|Сиријска црква]] и друге.