'''Пентархија''' ([[грчки језик|грчки]] -{{јез-грч|πεντε + αρχη}-}, пет поглавара):, редослед пет патријархата у древној Цркви: [[Рим]], [[Цариград]], [[Александрија]], [[Антиохија]] и [[Јерусалим]]. Тај поредак био је утаначен 36. каноном [[Шести Васељенски Сабор|Шестог Васељенског Сабора]] ([[680]].), који иначе само потврђује 3. канон [[Други Васељенски Сабор|Другог Васељенског Сабора]] ([[381]].) и 28. канон [[Четврти Васељенски Сабор|Четвртог Васељенског Сабора]] ([[451]].): "Обновивши уредбе које су дали сто и педесет Светих Отаца који су се сабрали у Богом чуваном царском граду ([[Константинопољ]]у), и шест стотина и тридесет, који су се сабрали у [[Халкидон]]у, ми проглашавамо да престо Константинопоља ужива равно првенство са престолом древнога Рима, а у црквеним питањима да буде чествован као и овај, будући други после претходнога, после кога одмах долази престо великога града Александрије, затим Антиохије, а иза њега престо града Јерусалима". Наравно, [[епископ]] Рима налази се на том месту не у смислу неког примата у саборној Цркви, него као "-{primus inter pares}-". Иначе, сваки [[патријарх]] имао је ограничену јурисдикцију и помесну одговорност и није испуњавао функцију васељенског карактера у обичним, него само у изузетним случајевима (васељенски сабори), а и тада као члан свеопштег епископског колегија.
