Ратови ружа — разлика између измена

Но проблеми који су узроковали сукоб ускоро су се поновно појавили, а посебно неразјашњено питање ко ће наследити [[Хенри VI Ланкастер|Хенрија]] на престолу, Ричард, војвода од Јорка или [[Хенри VI Ланкастер|ХенриковХенријев]] син Едвард. Маргарета је одбијала да прихвати било које решење које би њеном сину одузело право на наследство. Само војна премоћ куће Јорк одржавала је „status quo“ на двору. Но државне потешкоће и лоша позиција на спољнополитичком плану учинили су своје.

Ланкастерски поборници су, с друге стране, све своје наде полагали на [[Хенри VII Тјудор|Хенрија Тјудора]], чији је отац Едмунд Тјудор био незаконити полубрат [[Хенри VI Ланкастер|Хенрија VI]], а потицао је из [[Велс|велшке]] породице Тјудор из Пенмунуда. Едмунд Тјудор био је за живота ожењен [[Хенри VII Тјудор|ХенриковомХенријевом]] мајком Маргаретом Бофорт, наследницом бочне сродничке линије клана Ланкастер која вуче порекло од [[Џон од Гента|Џона од Гента]], другог сина [[Едвард III Плантагенет|Едварда III]]

Нови вођа куће Ланкастер [[Хенри VII Тјудор|Хенрик Тјудор]] се, како би угрозио [[Ричард III Јорк|Ричарда III]], обратио прво за помоћ Фрањи II, војводи од [[Бретања|Бретање]] који му је помогао у првом, неуспешном покушају инвазије на [[Енглеска|Енглеску]] у којем је [[Ричард III Јорк|Ричард III]] [[Хенри VII Тјудор|ХенриковеХенријеве]] снаге одбацио назад. У томе тренутку Хенрик Тјудор обратио се за помоћ [[Француска|Француској]] како би обезбедио своје снаге додатном војском и опремом за нови покушај инвазије на Енглеску у августу [[1485]].

Многи историчари сматрају долазак на власт [[Хенри VII Тјудор|Хенрија VII]] крајем Ратова двеју ружа, док остали доказују да су Ратови двеју Ружа коначно завршени тек с битком код Стоука године [[1487]]. у којој је Хенрик VII, поразио Ламберта Симнела, самозваног претендента на енглески престо који је свој захтев, због физичке сличности, поткрепљивао тврдњом да је он унук грофа од Ворика, па би тиме, у томе тренутку, био једини кандидат куће Јорк за престо. План претендента је био разоткривен од самог почетка, јер млади је гроф био жив и у ХенриковомХенријевом заточеништву. Стога је било општепознато да је Симнел обични шарлатан. Након што је био поражен Симнела је Хенрик VII помиловао и послао да ради у дворској кухињи. Још једна, додуше мања побуна, угрожавала је [[Хенри VII Тјудор|Хенрија]] и то она Перкина Ворбека који се [[1491]]. издавао за Ричарда, млађег сина Едварда IV и једног од „Принчева из куле“. Њега је [[1499]]. године [[Хенри VII Тјудор|Хенрик]] заробио и наредио погубљење.