Средњоокеански гребен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 16:
Други процес за који се претпоставља да доприноси настанку нове океанске коре на средњеокеанским гребенима јесте плаштна "покретна трака". Међутим, многа су истраживања показала да је горњи [[Земљин омотач]] ([[астеносфера]]) превише пластичан (флексибилан) да би генерисао довољно [[трење]] за одгуравање тектонске плоче. Вероватније је да издизање омотача (плашта), које узрокује формирање магме испод средњеокеанских гребена, укључује само омотач изнад дубине од 400 км, како је закључено из [[сеизмичка томографија|сеизмичке томографије]] и из истраживања сеизмичког дисконтинуитета негде на дубини од 400 км. Релативно плитке дубине на којима долази до издизања омотача испод гребена су више у складу с процесом "повлачења плоче".
Темпо којим на средњеокеанском гребену настаје нови материјал познат је из брзине ширења, а мери се у мм/год. Уобичајена подела брзина ширења јесте брза, умерена и спора, чије вредности су генерално >100 мм/год, ~60 мм/год, и <20 мм/год. Брзина ширења северног [[Атлантски океан|Атлантика]] је 10 мм/год, док у [[
Системи средњеокеанских гребена формирају нову океанску кору. Како се кристализовани базалт истиснут на оси гребена хлади испод [[Киријева тачка|Киријеве тачке]] која одговара гвожђе-титанијумским оксидима, у њима је сачуван смер магнетног поља паралелан [[Земљино магнетно поље|земљином магнетном пољу]]. Узорак магнетних померања у океанској кори може се користити као показатељ старости јер је магнетно поље Земље мењало смер у неправилним интервалима током геолошке прошлости. На исти начин, узорак померања заједно са мерењем старости коре користи се као помоћ у одређивању историје Земљиног магнетног поља.
| |||