Битка код Бугарофигона — разлика између измена

Византија и Бугарска су били у миру највећи део 9. века. Покрштавање бугарских владара изазвало је незадовољство код становништва које је Симеона поставило за новог владара. Одлучено је да се сви византијски свештеници протерају из земље и замене онима који ће уместо грчког користити црквенословенски језик. Византијски цар [[Лав VI Мудри|Лав VI]] је 894. године донео одлуку да бугарским трговцима забрани приступ у [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариград]]. Преусмерио их је у Солун где су били изложени вишим порезима. Ову одлуку Симеон је искористио као повод за избијање рата.

Након бугарске победе код [[ХадријанопољЈедрене|Хадријанопоља]]а, Лав склапа савез са Мађарима који упадају на бугарску територију и разбијају једну њихову војску у Добруџи. Симеон је уточиште потражио у Драстару. Одатле је започео преговоре са Византинцима да би добио у времену и заједно са својим оцем Борисом кренуо у офанзиву против Мађара. Нанео им је пораз на Јужном Бугу и тако отклонио опасност од мађарских напада.

Мировним споразумом Византија је Бугарској предала територију између Црног мора и Странџе. Обавезала се на плаћање годишњег данка, а Симеон је за узврат ослободио преко 120.000 заробљеника. Споразум је остао на снази све до Лавове смрти 912. године. У том периоду, Симеон је створио бугарску хегемонију на [[БалканБалканско полуострво|Балкану]]у.

== Види још ==

== Извори ==