Шарл Дил — разлика између измена

После завршених [[универзитет]]ских студија неколико година ([[1881]] — [[1885]]) радио је у [[Француска школа у Риму|Француској школи]] у [[Рим]]у. Потом је изабран за професора историје у [[Нанси]]ју, а [[1899]]. на [[Сорбона|Сорбони]] у Паризу где је поред предавања из опште историје држао и посебан курс из [[историја ВизантијеВизантијског царства|историје Византије]]. Пробуђено занимање за повест ромејске државе условило је да се [[1907]]. на Сорбони оснује специјална катедра за византијску историју. Дил је на овој катедри више од тридесет година држао наставу и остао је упамћен као изванредан и изузетно духовит предавач. За своје несвакидашње научне заслуге стекао је велико признање не само у [[Француска|Француској]] него далеко ван њених граница. Изабран је за дописног члана многих академија и за почасног доктора већег броја универзитета., између осталих и [[БеоградскиУниверзитет универзитету Београду|Београдског]]. Дописни члан [[Српска краљевска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] постао је [[1936]]. године.

Поред радова из класичне [[археологија|археологије]], којом се углавном бавио у својим раним научним годинама и студија из опште [[историја уметности|историје уметности]], као што су оне о [[Сандро Ботичели|Ботичелију]]ју ([[1906]]) Дил је неизмерно задужио историју византијске уметности. Нарочито је важно његово дело ''Manuel d'art byzantin'' (прво издање [[1910]], друго у два тома [[1925]]/[[1926]]), а написао је и низ радова о појединим споменицима византијске уметности, међу њима и о српским средњовековним манастирима (''Aux vieux monastères de Serbie'', [[1930]]).

Још значајнији је његов рад на пољу византијске историје где се с подједнаким успехом огледао како у минуциозним аналитичким истраживањима тако и у обликовању широких синтеза. Ове особине показао је још у својој докторској дисертацији о [[Равенски егзархат|Равенском егзархату]] (''Etudes sur l'exarchat de Revenne'', Париз [[1888]]), као и у опширном делу о византијској управи у северној Африци (''L'Afrique Byzantine, Histoire de la domination dyzantine en Afrique'', Париз [[1896]]). Велику славу донела му је књига о [[Јустинијан I|ЈустинијанЈустинијану]]у I (''Justinien et la civilisation byzantine au VIe siècle'', Париз [[1901]]), а и популарна монографија о царици Теодори (''Théodore,impératrice de Byzance'', Париз [[1904]]). У књизи ''Etudes byzantines'' (Византијске студије) сабрани су његови радови који се односе на врло различита питања политичке и културне историје.

У европској историографији Дил је одиграо једну од пресудних улога у коначном разбијању ниподаштавајућег става не само према византијској него и према свеукупној [[средњи веквијек|средњовековној историји]] као периоду мрачњаштва и непрекидног опадања. Овај став, који су инаугурисали француски просветитељи а практично га уобличио [[Едвард Гибон]], водећи историчар XVIII столећа, за дуго времена је прекинуо развој византијских студија. Дил је започео свој рад када је модерна византологија, још увек у сенци наталожених предрасуда, тек почела да се креће стазом успона. Стога је он морао не само да осветљава једну готово непознату грану историјске науке, него да и код ширих кругова побуђује занимање за њене проблеме. Подједнако је успео и у једном и у другом послу. У модерној византологији Дил заузима једно од најугледнијих места како због високог квалитета својих студија тако и због великог утицаја на доцнија покољења истраживача широм [[Европа|Европе]].