Парагвајски рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 14:
|јединице1 =
|јединице2 =
|заповедник1 = {{зас|Paraguay|1842}} '''[[Франциско Солано Лопез]]'''<br />{{зас|Paraguay|1842}} '''[[Хосе Едувигис
|заповедник2 = {{зас|Brazil}}'''[[Педро II од Бразила|Педро II]]'''<br />{{зас|Argentina}} '''[[Бартоломеј Митре]]'''<br />{{зас|Uruguay}} '''[[Венансио Флорес]]'''
|јачина1 = 150.000
Ред 30:
Лопезови су поступци били наставак његовог гомилања војске (састављена од 50.000 људи, била је тада најјача у Латинској Америци) и препознати су од многих као агресија због самопромоције и повећања националног територија, али, како се рат продужавао, многи Аргентинци и други су почели рат гледати као освајачки поход свог предсједника Митреа и Педра II.
На почетку сукоба, [[1865]], Парагвајске су снаге напредовале на сјевер у бразилску провинцију [[Мато Гросо|Мату Гросу]] и јужно у провинцију [[Рио Гранде до Сул|Рио Гранди ду Сул]]. Логистички проблеми и гомилање савезничких снага, које су ускоро надбројале парагвајске у омјеру од десет према један, присилили су Парагвајце да се повуку иза својих граница. У јуну [[1865]]. бразилска морнарица је потукла парагвајску флоту на ријеци [[Парана (река)|Парана]], близу Аргентинског града Коријентеса; до јануара 1866, савезници су блокирали све ријеке према Парагвају. У априлу Митре је повео савезничку инвазију у југозападни Парагвај, али је двије године спречаван у напредовању. Вођене су жестоке битке; најзнаменитија, у којој је Парагвај (под вођством храброг генерала Хосе Едувихиса
У јануару [[1868]], Митре је замјењен на позицији главног заповједника бразилским маркизом (касније војводом) де Кашјас. У фебруару бразилска оклопна пловила су пробила парагвајску линију одбране код рјечне тврђаве Умаита (''Humaitá''), близу ушћа ријека Парана и Парагвај, и продужиле да бомбардују главни град, [[Асунсион]]. У кампањи Ломас Валентинас у децембру, парагвајска војска је уништена. Непријатељ улази у Асунсион 5 јануара 1869. Лопез се повукао на сјевер гдје је водио герилски рат све док није убијен [[1. март]]а [[1870]] на локацији Серо Кора (Cerro Cora). Током сукоба је било неколико покушаја да се дође до мирног решења, међутим савезници (нарочито Бразил) жељели су потпуну елиминацију Парагваја као регионалне силе. Истакнути Парагвајски генерали Бернардино Кабаљеро и Франциско Исидоро Рескин су преживјели рат, као и Лопезова супруга Елиза Линч (Еlisа Lynch).
| |||