Ахеменидско царство — разлика између измена

| Главни град = [[Пасаргаде]], [[Ектабана]], [[Суза (град)|Суза]], [[Персеполис]]

'''Ахеменидско царство''' ([[староперсијски језик|стрперс.]] {{Стрперс|PA|12}}{{Стрперс|A|12}}{{Стрперс|RA|12}}{{Стрперс|SA|12}}, ''-{Pārsa}-''; {{јез-перс|شاهنشاهی هخامنشی}}) или '''Прво персијско царство''' је било прво [[Персијско царство]] које је од [[520. п. н. е.]] до [[330. п. н. е.]] обухватало је простор [[Велики Иран|Великог Ирана]]. На врхунцу моћи Ахеменидско царство протезало се на око 10,7 милиона -{km²}- што га чини највећим царством у историји [[стари век|старог вијека]]. Становништво овог царства је у то вријеме чинило 46% свјетске популације.

Главни локалитети ахеменидског периода јесу [[Пасаргаде]], [[Персеполис]], [[Суза (град)|Суза]] и бројни налази у западној Турској.

Међани, који су живели у области античке [[Ектабана|Ектабане]], знатно чешће се спомињу у асирским изворима. Они су се и географски налазили ближе Асирији те су често били мета асирских похода. Асирски краљеви разликовали су две групе Међана: унутар и ван царства. Међански владар [[Кијаксар]], заједно са вавилонским владарем, учествовао је у [[Пад Ниниве|походу на Ниниву]]. Међутим, користи од пада Асирије имали су само Вавилоњани који су основали [[Нововавилонско царство]]. Кијаксар се, након пљачке [[Асирско краљевство|асирских]] градова, повукао у своју земљу и до 585. године п. н. е. проширио своју власт до источне [[Анадолија|Анадолије]] улазећи у сукоб са [[Лидија|лидијским]] владаром [[Крез|Крезом]]. Река [[Халис (река)|Халис]] чинила је границу двеју држава. И поред недостатка конкретних доказа, верује се да је Медијско царство имало неку врсту хегемоније над персијском државом. Овај став заснива се на основу дела познијих античких писаца – [[Херодот|Херодота]], Ктезије и др.

[[Камбиз II|Камбиз]] је своју владавину започео као очев савладар. Владао је Вавилоном као краљ. Након очеве смрти преузима престо и наставља са успешним походима. Главни Камбизов циљ био је освајање [[Антички Египат|Египта]], једине преостале велике силе на старом истоку. Поморска моћ Египта била је значајно повећана. Камбиз је започео са припремама за велики војни поход. Припреме су се састојале у стварању персијске флоте. Посаду бродова чинили су поданици поморских персијских држава. Међутим, предводници су, без разлике, били Персијанци. Дуготрајне припреме окончане су 526/5. године п. н. е. Камбизов поход на Египат детаљно је описао Херодот у својој другој књизи. Инвазији је претходило одвајање [[Кипар|Кипра]] од Египта и склапање споразума са [[Арабљани|Арабљанима]] на [[Синајско полуострво|Синајском полуострву]]. Египћани су се сукобили са Персијанцима на најисточнијем рукавцу Нила. У првој бици су одлучно потучени и приморани на повлачење у Мемфис. Мемфис је опкољен и након десет дана и освојен. Египатски краљ [[Псаметих III]] је заробљен. Пад египатске древне престонице заплашио је суседне народе на западу. [[Либија]], [[Барка]] и [[Кирена (град)|Кирена]] приклонили су се освајачу. Настојања да освоји и јужно, [[Краљевство Куш|Кушитско краљевство]], остала су без успеха.

Године 499. п. н. е. јонски градови предвођени [[Милет|Милетом]] дижу [[Јонски устанак|устанак]]. Придружили су им се [[Карија]] и делови Кипра уз ограничену подршку [[Атина (полис)|Атине]] и [[Еретрија|Еретрије]]. Персијанцима је требало пет година да угуше устанак. Коначан резултат био је казнени напад на Атину и Еретрију који је завршен поразом Персијанаца у [[Битка на Маратонском пољу|бици на Маратонском пољу]] 490. године п. н. е. Персијанци ипак нису изгубили никакву територију. Дарије је наставио Камбизов покушај да овлада западним египатским оазама. Завршио је прокопавање канала који повезује Средоземно и Црвено море који је започео египатски фараон [[Нехо II]]. Тиме је покушао да отвори велики поморски трговачки пут од источног Средоземља до Персијског залива. Дарије је започео два велика грађевинска пројекта – изградњу два краљевска града, [[Суза (град)|Сузе]] и [[Персеполис|Персеполиса]]. Умро је 486. године п. н. е.

Даријев син и наследник, [[Ксеркс I|Ксеркс]], наставља политику свога оца. Одмах по доласку на власт, Ксеркс је морао да се суочи са побуном која је избила у Египту (486. п. н. е). Побуну је угушио за годину дана. Ксеркс је планирао да настави са ратом против грчких полиса. Зато је предузео велике припреме. Године 481. п. н. е. избио је устанак у Вавилонији . Након гушења и овог устанка, Ксеркс је велику сатрапију Вавилонију поделио на две мање: „Вавилонију“ и „Преко реке“. Прва је обухватала данашњи [[Ирак]] и [[Сирија|Сирију]] до [[Еуфрат|Еуфрата]], а друга остатак Сирије и [[Палестина (регион)|Палестину]]. У борби против Грчке Ксеркс није имао толико успеха. Неки грчки градови су прихватили персијску власт ([[Теба (град у Грчкој)|Теба]], [[Тесалија]]), али су други то одбили ([[Спарта (полис)|Спарта]], [[Атина (полис)|Атина]]). Сам персијски цар предводио је [[Ксерксова инвазија на Грчку|експедицију]] која је напала Грчку. Међутим, иако је сакупио најјачу до тада виђену војску, Ксеркс није успео да покори Грчку. Након пораза Спарте у [[Битка код Термопила|Термопилском кланцу]], Ксеркс је наставио са продором ка југу освајајући Атину. Међутим, Атињани су се на време склонили на острво [[Саламина (острво)|Саламину]] где се одиграла велика [[Битка код Саламине (480. п. н. е.)|поморска битка]]. Ксеркс је поражен лукавством. Атински војсковођа [[Темистокле]] навео га је на плићак где персијска флота није могла да се развије. Након пораза код Саламине Ксеркс се повлачи на исток јер су се појавиле индиције да би Вавилон поново могао подићи устанак. У Грчкој је оставио велику војску. Међутим, након пораза код [[Битка код Платеје|Платеје]] и [[Битка код Микале|Микале]], Персијанци су протерани и из Грчке и са егејске обале. Атињани преузимају вођство у борби против Персије и оснивају [[Делски поморски савез]] како би обезбедили редовне финансијске и војне ресурсе за наставак рата са Персијом. Рат се наставио још неколико деценија. Једина значајнија битка вођена је [[Битка код Еуримедона|на ушћу реке Еуримедон]] где су Атињани однели још једну сјајну победу. Године 465. п. н. е. Ксеркс је убијен у дворској завери. Следећи цар био је [[Артаксеркс I]]. Атињани су подржавали побуну локалног египатског вође [[Инарова побуна|Инара]]. Артаксеркс је послао свога заповедника [[Мегабаз|Мегабаза]] да угуши устанак. Он је то учинио са великом бруталношћу. Атињани су наставили ратовање са Персијом и предузели неуспешан поход на [[Кипар]]. Године 449. п. н. е. закључен је [[Калијин мир|мир]] којим је рат завршен. Персијанци су се одрекли контроле над западном Малом Азијом, а Атињани су одустали од даљег вођења борби и ширења своје државе ка истоку.

Артаксеркса је 359. године п. н. е. наследио син Охус који је узео име [[Артаксеркс III]]. Његово главно достигнуће било је поновно освајање Египта 343. године п. н. е. након дугог и тешког похода. Артаксеркс и његова породица погинули су у крвопролићу које је подстакао и осмислио евнух [[Багоја]]. Багоја је потом уздигао на престо јединог преживелог Артаксерксовог сина Арсеса. Он узима ново име – Артаксеркс. Међутим, убијен је након две године Багоја који је подржао долазак на власт [[Дарије III|Дарија III]]. Након ступања на престо, Дарије је уклонио Багоју. Судбина му је доделила да му противник буде велики освајач [[Александар Македонски]]. Дарије је у историју неосновано ушао као неодлучна кукавица. Међутим, анализа Александрових похода показује да је Дарије следио разумну тактику. Александар је победом [[Битка код Граника|код Граника]] остварио превласт у западној Малој Азији. Победом [[Битка код Иса|код Иса]] прекинуо је ахеменидску власт над Малом Азијом. Потом је освојио [[Тир]] након дуготрајне [[Опсада Тира|опсаде]]. Египат му се предао без борбе. Након пораза [[Битка код Гаугамеле|код Гаугамеле]], персијски цар дефинитивно је поражен. Нашао се у бекству. Падом Ектабане, језгра државе, означен је крај Персијског царства и почетак историје хеленизма. Након убиства Дарија од стране једног од његових заповедника, [[Бес Бактријски|Беса]], Александар се прогласио персијским краљем и осветником Ахеменида.

Од Кира великог надаље сви су цареви [[Персијско царство|Персијског царства]]