Емоционална интелигенција — разлика између измена

{{bez_izvora}}

{{сређивање}}

 

Емоционалну интелигенцију представља склоп више [[способност]]и — способност саморазумевања, самоконтроле, самоувереност и способност [[емпатија|емпатије]]. Емоционална интелигенција није супротна, већ само различита, комплементарна способност у односу на рационалну интелигенцију. [[Хауард Гарднер]] ({{jez-eng|Howard Gardner}}) је први поменуо да постоји седам различитих врста интелигенције, а да је емоционална интелигенција једна од њих.

 

Најстарији део нашег емоционалног живота налази се у чулу мириса (у олфакторном делу). Сва жива бића поседују одређени молекуларни „мирисни траг“. У најранијим временима мирис је помагао у борби за опстанак. Неуролози сматрају да су од олфакторног дела центри за емоције еволуирали и довољно нарасли заокружујући врх можданог стабла. У првобитном стадијуму, олфакторне центре чинили су танки режњеви неурона који су анализирали мирис и категорисали биљке и животиње на јестиве или отровне, хранљиве или непријатељске. Појавом првих сисара, сматрају неуролози настали су нови емоционални центри. Овај део мозга је заокружио и ограничио мождано стабло, па је назван лимбичким системом. Лимбички систем је омогућио две врло важне функције: учење и памћење, појачавајући способност прилагођавања.

 

== Види још ==