Емоционална интелигенција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{сређивање}}
'''Емоционална интелигенција''' омогућава стварање способности, вештина и компетенција које особи дају способност да се рационално носи са захтевима и притисцима околине.<ref>[http://www.draganvaragic.com/blog/vodic-za-posao-vama-vasoj-deci-zaposljavanje/ -{Vodič za zapošljavanje u 21. veku}-], приступљено дана 08. 4. 2015. </ref>
 
Емоционалну интелигенцију представља склоп више [[способност]]и — способност саморазумевања, самоконтроле, самоувереност и способност [[емпатија|емпатије]]. Емоционална интелигенција није супротна, већ само различита, комплементарна способност у односу на рационалну интелигенцију. [[Хауард Гарднер]] ({{jez-eng|Howard Gardner}}) је први поменуо да постоји седам различитих врста интелигенције, а да је емоционална интелигенција једна од њих.
Ред 38:
 
Најстарији део нашег емоционалног живота налази се у чулу мириса (у олфакторном делу). Сва жива бића поседују одређени молекуларни „мирисни траг“. У најранијим временима мирис је помагао у борби за опстанак. Неуролози сматрају да су од олфакторног дела центри за емоције еволуирали и довољно нарасли заокружујући врх можданог стабла. У првобитном стадијуму, олфакторне центре чинили су танки режњеви неурона који су анализирали мирис и категорисали биљке и животиње на јестиве или отровне, хранљиве или непријатељске. Појавом првих сисара, сматрају неуролози настали су нови емоционални центри. Овај део мозга је заокружио и ограничио мождано стабло, па је назван лимбичким системом. Лимбички систем је омогућио две врло важне функције: учење и памћење, појачавајући способност прилагођавања.
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
 
== Види још ==