Вишња — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 17:
| zivotna_forma = -{P}- ([[фанерофита]])
}}
'''Вишња''' ({{јез-тур|vişne}}; {{јез-лат|Prunus cerasus}}) [[
Вишња се гаји на савременим плантажама и њени плодови се користе за справљање: [[воћни сок|сокова]], [[џем]]ова, [[компот]]а, слатка од вишње, или се у смрзнутом стању чува за справљање разних посластица (кремова, сирупа, сладоледа...). Поред тога од вишње се прави и
У југоисточној Србији је познат крај у [[Нишавски управни округ|Нишавском округу]] околина села [[Облачина]] у [[Општина Мерошина|Општини Мерошина]] где се гаји посебна сорта вишње такозвана [[облачинска вишња]].
Ред 62:
Обична вишња (''Prunus cerasus L.'') не налази се у дивљем стању. Дрво јој је релативно ниско (око 5-6м). Круна је округла с танким висећим гранама, врло често без изражене вођице. Кора је црвенкаста, покривена пепељастим епидермисом. Плод је ситан, многобројан, округласт или са стране мало спљоштен, с нејасном браздицом, боје је светле до тамноцрвене. Сок плода је безбојан или обојен, по укусу је кисео. Коштица је округла с трбушним шавом. Од обичне вишње су пореклом скоро све племените сорте вишње које се гаје ради плода.
=== Степска вишња ===
Степска вишња (''Prunus fruticosa Pall'') је друга по важности врста из које су произишле многе културне сорте вишања. Као дивља расте по целој Европи. Жбунастог је облика и достиже висину до 1,5 м. Ова вишња развија многе изданке. Плод јој је слабог квалитета. Степска вишња има добру особину што је врло отпорна према суши и зимским мразевима, зато је и интересантна у оплемењивању.
=== Источноамеричка пешчана вишња ===
Источноамеричка вишња (''P. pumila L.)'' расте у дивљем стању у североисточном делу САД. Жбунастог је облика и достиже висину до 2 м. По сађењу брзо пророди и веома је отпорна према зимским мразевима. Размножава се и резницама. Због отпорности према мразевима, брзом пророђавању, веома је интересантна у процесу оплемењивања вишања.
=== Маљава (Пустињска - кинеска) вишња ===
Маљава вишња (''P. tomentosa Thunbg.'') је пореклом из северне и западне Кине, Јапана и Хималаја, а расте и у земљама Далеког истока. Врло је родна и јако отпорна према мразу, па је зато и интересантна у процесу оплемењивања.
Све наведене врсте вишње, већи значај имају углавном као подлоге за трешњу и вишњу.
Ред 81:
У погледу [https://sr.wikipedia.org/sr/Oprašivanje опрашивања], односно оплођавања све сорте вишње могу да буду: самооплодне (на пример ''рекселе'' и ''облачинска''), делимично самооплодне ( ''чачански рубин'' ) и самобесплодне ( ''керешка'' ).
Карактеристично је за амареле да су углавном самобесплодне. Највише сорти вишње је самобесплодно, и за њихово гајење неопходне су сорте опрашивачи. Једино самооплодне сорте могу да се гаје у једностраним, чистим засадима.
Цвет вишње је хермафродитан (потпун). Вишња је ентомофилна биљка, а
== Еколошки услови за гајење вишње ==
Захваљујући дугом и стабилном зимском мировању може да поднесе зимске мразеве и до -40 °C. Цветови су отпорнији према позним пролећним мразевима него цветови трешње. Добро успева и у аридним рејонима са годишњом количином падавина око 400 мм (ако су правилно распоређење).
Развија се и рађа на надморским висинама и преко 700 м . Вишња успева на свим положајима, осим у затвореним долинама где нема проветравања. Најбоље јој одговарају предпланински положај с благим нагибом југоисточне и источне експозиције и умерене влажности.
Добро успева скоро на сваком земљишту које није јако кречо, заслањено, јако кисело и јако алкално. Ипак, најбоље успева на песковитој иловачи, алувијалном и карбонантном чернозему.
Ред 98:
Кратке танке родне гранчице су дугачке до 20 цм, обично се развијају у сенци и по целој дужини, осим при основи и врху, имају само цветне пупољке, па се нов прираст добија само на врху а цела дужина гранчице после бербе плодова остаје гола.
Мајске китице су кратке једногодишње гране 1-1,5 цм, с једним вегетативним и више цветних пупољака. Образују се у условима оскудне исхране у сушним рејонима као и на стаблима која су преоптерећена родом.
Све танке, слабе и издужене огољене гранчице у унутрашњости круне треба потпуно уклонити. Скелетне гране са пречником преко 5 цм прекраћују се у крајњој
== Заштита од болести и штеточина ==
Ред 105:
=== Болести вишње ===
==== Сива трулеж ====
Изазива је гљивица
==== Шупљикавост лишћа вишње ====
| |||