Симбиоза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 6:
У симбиози већи од организама је обично домаћин, а други је [[паразит]] или мутуалист. Појам ''симбиоза'' се некада везује само за дејство међу организмима у којем оба имају користи, међутим симбиоза има шире значење. Врсте односа у симбиози у зависности од корисности заједнице по организме који је чине могу бити:
* [[
* [[коменсализам]] - један организам има користи, а други нема ни користи, ни штете
* [[мутуализам]] - дејство међу организмима које је повољно за обоје
Једном успостављени симбиотски односи могу да се мењају кроз сва три наведена типа односа, током дугог временског периода или у зависности од околности. Симбиотски односи и њихово успостављање представља битан фактор у [[Еволуција (биологија)|еволуцији]] [[Популација (биологија)|популација]] [[
== Основни симбиотски односи ==
У основне симбиотске односе спадају различити облици симбиозе у ужем смислу дефинисани према томе да ли један од чланова у узајамном односу има корист а други трпи само штету ([[
=== Паразитизам ===
[[
Позната је изрека биолога ''Чарлса Сатерленда Елтона'':
Ред 43:
* ектопаразити
[[
Прилагођености паразита се огледају како у морфолошким и физиолошким одликама попут продирања и смештаја у домаћину, тако и у коришћењу домаћинових сокова, ткива или његове хране. Ендопаразити живе у анаеробној средини и читав њихов метаболизам је прилагођен за такве услове. Они такође живе у одсуству светлости и то објашњава њихово одсуство чула вида док је једна од значајних морфолошких прилагођености потпуно одсуство цревног апарата. Такви облици живе нормално у цреву домаћина где преко тела апсорбују сварени цревни садржај.<ref name="5а" />
Ред 52:
[[Датотека:MistletoeInSilverBirch.jpg|200px|мини|десно|Бела имела Verbascum alba која се понаша као полупаразитска биљка]]
Посебну групу паразита чине полупаразити. Плупаразитске биљке од свог домаћина узимају само минералне материје и воду, док су у погледу [[фотосинтеза|фотосинтезе]] самосталне. Примери су жута и бела имела које паразитирају на гранама листопадног дрвећа и ситна имела на [[клека|клеки]]. Значајна група контактних соакција су односи епифита ([[маховине|маховина]] и [[лијана]] према њиховим домаћинима).<ref name="7а" /> Епифитне биљке расту на површини других биљака, често у великом броју.
==== Периодични паразитизам ====
Ред 89:
Познати мутуалистички односи постоје између многих виших биљака и извесних бактерија и гљива. Један од примера је мутуалистички однос између легуминоза и бактерија које живе у коренима домаћина и фиксирају азот из атмосфере. Тај фиксирани азот користи биљка – домаћин, а бактерије користе угљене – хидрате од биљке. Улога ових симбионтних бактерија је значајна за пољопривредне културе.<ref name="7а">Neartica Ecology. http://www.nearctica.com/ecology/ecology.htm</ref>
Најинтимнији облик мутуализма између биљних врста представља група [[
У групу мутуалистичких односа спада и однос између мрава и биљних ваши. Биљне ваши су инсекти меког тела, готово су потпуно без заштите. Хране се биљним соковима богатим водом и шећерима, али сиромашним амино киселинама. Због тога биљне ваши морају да усвоје велику количину сока да би обезбедили довољну количину протеина. Вишак воде и шећера избацују из тела кроз пар корникула, органа који се налазе на задњем делу тела инсеката. Неке врсте мрава развиле су способност да користе у исхрани овај излучени, храњиви сок. Они проналазе колоније биљних ваши и ''музу'' их, односно стимулишу лучење вишка сокова кроз корникуле. За узврат они биљне ваши активно штите од предатора и паразита. У неким случајевима чак и селе биљне ваши са биљке на биљку.<ref name="7а" />
Ред 97:
=== Еволуција симбиотских односа ===
На основу истраживања <ref>K.W.Jeon, Intern. Rev. of Cytol. Supplement 14 (1983) 29</ref>, показало се да је вероватно да односи који започињу као [[
Постоје и примери где [[мутуализам|мутуалистички]] односи изгледа еволуирају у [[коменсализам|коменсалистичке]] или чак и [[
Природа симбиоских односа може такође да се мења у зависности од околоности. Неке гљиве, бактерије или праживотиње које без последица по здравље живе у људском организму могу да изазову опортунистичку инфекцију – постају [[
== Референце ==
| |||