Тријас — разлика између измена

'''Тријас''' је [[Геолошка доба|геолошка периода]] која обухвата време од око пре 245 до око пре 202 [[Мегаанум|-{Ma}-]] (милиона година). Као прва периода [[мезозоик|мезозоика]]а, тријас се јавља након [[perm (perioda)|перма]], а пре [[јура|јуре]]. И почетак и крај тријаса су обележени [[масовно изумирање|масовним изумирањем]]. Масовно изумирање којим је завршен период тријаса је однедавно јасније детерминисано, али, слично као и с многим другим геолошким периодама, наслаге [[стене|стена]] које одређују почетак и крај су јасно идентификоване, док почетак и крај сваке периоде варира за неколико милиона година.

Током тријаса је и морски и копнени живот показао [[адаптивна радијација|адаптивну радијацију]] која је почела од нагло осиромашене [[биосфера|биосфере]] која је била последица [[Пермско-тријаско масовно изумирање|пермско-тријаског изумирања]]. Корали групе ''-{hexacorallia}-'' су се први пут појавили. За прве цветњаче ([[Скривеносеменице|Angiosperme]]) се верује да су еволуирале за време тријаса, исто као и први летећи кичмењаци, [[птеросаури|птеросаур]]и.

На основу геолошке интерпретације, верује се да су у време тријаса постојала два континентална блока - [[Лауразија]] и [[Гондвана]], који су били раздвојени [[Тихи океан|Тихим океаном]] и [[Океан Тетис|ТетисТетисом]]ом. Кроз целу периоду одигравала се [[регресија]], која је започела у [[палеозоик]]у, па због тога, тријаске наслаге на овим континенталним блоковима или одсуствују, или су представљени континенталним, [[кластичне седиментне стене|теригеним]] творевинама са [[евапорати]]ма и [[угаљ|угљем]]. У одређеним фазама море је залазило у ове области и вршило ингресију, која је најчешће обележавана пакетима седимената са типично морском фауном.

У тријасу се активирају стари и јављају нови дубоки [[Расед|рифтрифтови]]ови дуж којих је долазило до растезања [[Земљина кора|Земљине коре]]. Гондвана се под утицајем ових [[расед|разлома]] и активирањем накнадних рифтних процеса раздваја на Афричко - Бразилијанско и Аустрало - Индо - Мадагаскарско копно. Истовремено, по овим разломима јављала се врло јака [[вулканизам|вулканска активност]] са продуктима базичне и киселе [[магма|магме]]. У Тетису, крајем тријаса, одиграла се старокимријска фаза алпске [[орогенеза|орогенезе]], која је била праћена утискивањем и изливањем [[магматске стене|магматских стена]].

[[Клима]] у тријасу је била сува, што је био тренд који је почео у касном [[Карбон (периода)|карбонкарбону]]у. Била су, сасвим јасно, изражена [[годишње доба|годишња доба]], поготово у унутрашњости континента. Низак ниво мора је такође погодовао екстремним температурама. Вода је деловала као стабилизатор, због своје велике [[специфична топлота|специфичне топлоте]], па је копно у близини великих водених маса, поготово океанских, имало мање температурних варијација. С обзиром на то да је већи део копна био удаљен од океана, температуре су се често драстично мењале, па се унутрашњост континената вероватно састојала од великих [[пустиња]]. Докази у облику црвених седимената и евапората, подржавају овакав закључак.

Наслаге у области [[Океан Тетис|ТетисТетиса]]а одликују се широком распрострањеношћу [[карбонат]]них наслага са многобројним [[корал]]има, [[алге|алгаалгама]]ма и евапоратима. Према неким истраживањима, палеотемпература морске воде у рејону [[Алпи|Алпа]] била је око 21.5-{°C}-, док је у Северном мору била знатно мања, и кретала се око 14-{°C}-.

Изумирање већине познатих [[палеозоик|палеозојских]] [[животиње|животињских]] [[врста (биологија)|врста]] на крају палеозоика створило је услове за развој нових. Најбројнији бескичмењаци у морима тријаса свакако су били [[амонити]]. Они су доживели процват (развијали се све брже и задобијали све сложенију структуру) тако да је током тријаса постојало доста нових врста, поред преживелих [[perm (perioda)|пермпермских]]ских. У тријасу је било познато око 450 [[род (биологија)|родова]], са више од 2900 врста амонита. [[Фосил]]и амонита представљају карактеристичне фосиле за целу [[мезозоик|мезозојску]] еру, јер имају мало вертикално, а велико хоризонтално распрострањење (живели су, у [[геологија|геолошком]] смислу, релативно кратко, али су насељавали велике морске површине). Такође, много већи значај него раније имају и друге групе [[мекушци|мекушаца]], јер се број њихових родова повећао у односу на [[палеозоик]]. [[Шкољке]] у тријасу имају веома велики значај и доживљавају прави процват, о чему говори појава преко 2000 родова и врста.

== Литература ==