Протеобактерије — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (коначно :) Дунгодунг разбија ;))
м (Бот: исправљена преусмерења)
| image = NeisseriaGonorrhoeae.jpg
| image_width = 250п
| image_caption = -{''[[Најсерије|Neisseria gonorrhoeae]]''}-, узрочник [[гонореја|гонореје]]
| domain = -{[[Бактерија|Bacteria]]}-
| phylum = '''-{Proteobacteria}-'''
| phylum_authority = -{Stackebrandt, E. et al., 1988 <ref name="Stack">Stackebrandt, E., Murray, R.G.E., Truper, H.G. (1988). Proteobacteria classis nov., a Name for the Phylogenetic Taxon That Includes the "Purple Bacteria and Their Relatives". ''International Journal of Systematic Bacteriology'' 38 (3): 321. doi: 10.1099/00207713-38-3-321</ref>}-
}}
'''Протеобактерије''' су [[бактерија|бактеријски]] филум који обухвата велики број [[врста (биологија)|врста]] од великог значаја за [[индустрија|индустрију]], [[медицина|медицину]] и [[пољопривреда|пољопривреду]]<ref name="brock">Madigan, M.T., Martinko, J.M. (2006) Brock Biology of Microorganisms. 11th Ed. pp. 332–373. ISBN 0-13-196893-9</ref>. У овај тип спадају бактерије [[азотофиксатор]]и, бактерије [[коменсализам|коменсали]] у [[систем органа за варење|дигестивном тракту]] (попут [[ешерихија коли|ешерихије]]), патогене бактерије ([[салмонела]], [[јерсинија пестис]], [[хеликобактер пилори]], [[рикеције]]), као и многобројни слободноживећи представници. Због велике разнорсности представника, филум је добио име по грчком морском богу [[Протеј]]у, који је био способан да мења свој облик<ref name="Stack"/>.
 
== Заједничке карактеристике ==
Протеобактерије су [[Грам негативне бактерије]], око [[ћелија (биологија)|ћелија]] поседују и спољашњу мембрану изграђену од [[липополисахаридендотоксин|липополисахарида]]а. Већина је покретна и креће се помоћу [[Бич (биологија)|бичева]] или пузећи по подлози (попут [[миксобактерија]]). Један мањи број представника је непокретан.
 
== Класификација протеобактерија ==
== Еколошке и метаболичке групе протеобактерија ==
 
Протеобактерије су бројна група која се прилагодила различитим начинима живота и типовима [[метаболизам|метаболизма]]. У оквиру ове групе постоје анаеробни и аеробни организми, [[аутотрофи]] и [[хетеротрофи]], коменсали, [[мутуализам|мутуалисти]] и [[паразитизам|паразитипаразит]]и...
 
=== Ентеробактерије ===
[[Датотека:EscherichiaColi NIAID.jpg|мини|десно|250п|-{''[[Ешерихија коли|Escherichia coli]]''}-]]
[[Датотека:Salmonella enteritidis in color.jpg|мини|десно|250п|-{''[[Salmonella enteritidis]]''}-]]
Ентеробактерије су монофилетска група унутар гама протеобактерија која настањује унутрашњост вишећелијских организама, попут цревног система [[човек]]а. Све ентеробактерије су штапићастог облика, неспорулишући факултативни [[Anaerobni organizam|анаероби]], који су непокретни или се крећу помоћу бичева распоређених по целој површини ћелије. У ову групу спадају бројне значајне бактерије, које могу бити и патогени биљака и животиња. Најпознатији [[род (биологија)|родови]] су -{''[[Escherichia]]''}-, -{''[[Shigella]]''}-, -{''[[Салмонела|Salmonella]]''}-, -{''[[Klebsiella]]''}-, -{''[[Yersinia]]''}-, -{''[[Proteus]]''}-, -{''[[Citrobacter]]''}-.
 
=== Унутарћелијски паразити – рикеције ===
=== Слободноживећи аеробни азотофиксатори ===
 
Бактерије [[азотофиксаториазотофиксатор]]и насељавају [[тло|земљиште]] и водене екосистеме. [[Ензим]]ом [[нитрогеназа|нитрогеназом]] редукују [[азот]] (-{N}-<sub>2</sub>) из [[ваздух]]а до [[амонијак]]а (-{NH}-<sub>3</sub>). У ову еколошки веома значајну групу спадају родови алфа (''-{[[Azospirillum]]}-'', ''-{[[Beijerinckia]]}-'', ''-{[[Derxia]]}-''), бета (нпр. ''-{[[Azovibrio]]}-'') и гама протеобактерија (''-{[[Azotobacter]]}-'', ''-{[[Azotomonas]]}-'').
 
=== Фотоаутотрофне пурпурне бактерије ===
Једна група протеобактерија карактерише се фотоаутотрофним начином исхране путем [[фотосинтеза|фотосинтезе]]. Ове бактерије називају се [[пурпурне бактерије|пурпурним бактеријама]] или пурпурним протеобактеријама, и не представљају јединствену [[еволуциона линија|еволуциону линију]]. Штавише, припадају у класе алфа, бета или гама протеобактерија. Најпознатији представници су родови ''-{[[Chromatium]]}-'', ''-{[[Rhodobacter]]}-'' и ''-{[[Rodospirillum]]}-''.
 
У ћелијама свих пурпурних бактерија налазе се интрацелуларни мембрански системи, настали инвагинацијама ћелијске мембране. Ови мембрански системи могу бити различитих архитектура, а на њима се налазе фотосинтетски [[пигмент]]и. Најважнији пигмент је [[бактериохлорофил]], али је присутан и велики број [[каротеноиди|каротеноидакаротеноид]]а.<ref name="brock"/> Фотосинтеза код пурпурних бактерија је аноксигена, не користи се [[кисеоник]] као донор [[електрон]]а. Један број пурпурних бактерија користи [[водоник-сулфид]] као донор електрона (пурпурне сумпорне бактерије), оксидујући том приликом сулфиде до елементарног сумпора који се складишти на површини ћелије или унутар [[цитоплазма|цитоплазме]]. Друге пурпурне бактерије не користе водоник-сулфид.
 
=== Бактерије нитрификације ===
Одређени број [[Хемотрофи|хемолитотрофних]] бактерија које насељавају земљиште и водене екосистеме користе неорганска једињења азота као доноре електрона у свом енергетском метаболизму ([[хемосинтеза]]). Бактерије нитрификације спадају у групе алфа, бета и гама протеобактерија.
 
Сама [[нитрификација]] је след [[Оксидооксидо-редукционе реакцијередукција|оксидо-редукционих процеса]] којима се амонијак преводи у [[нитрат]]е. Први корак, оксидација амонијака у [[нитрит]]е, назива се нитрозификација и врши се у нитрозификујућим или нитритним бактеријама (нпр. род ''-{[[Nitrosomonas]]}-''). Други корак је оксидација нитрита до нитрата и овај корак се врши у нитрификујућим или нитратним бактеријама попут рода ''-{[[Nitrobacter]]}-''. Многобројне врсте из ове групе протеобактерија поседују ендомембранске системе налик онима код пурпурних бактерија. У овим мебранским системима налазе се кључни ензими нитрификације: [[амонијум монооксигеназа]] и [[нитрит монооксигеназа]].
 
=== Сумпор- и гвожђе-оксидујуће бактерије ===
=== Метанотрофне или метанске бактерије ===
 
Представници ове групе бактерија оксидују [[метан]] и друга органска једињења са једним атомом угљеника. Метан се често ствара у аноксичним природним стаништима попут [[мочвара]], [[блато (вишезначна одредница)|блата]] и [[рит]]ова, али и у [[желудац|желуцу]] [[преживари|преживара]] и цревима других [[сисари|сисара]]. Све метанотрофне бактерије су аеробни организми, зато се не могу наћи у аноксичним деловима одговарајућих станишта, већ само у уској зони где метан дифундује у оксигенисане делове станишта. Поједине бактерије из ове групе живе у симбиози са морским [[сунђери]]ма и [[шкољке|шкољкама]]<ref name="brock"/>.
 
Таксономски, метанотрофне бактерије су алфа или гама протеобактерије. Разлике се уочавају и у метоболизму једињења са једним угљениковим атомом. Код алфа протеобактерија ова једињења се укључују у серински метаболички пут, а код гама протеобактерија у циклус рибулозо-монофосфата. Познати метанотрофни родови су ''-{[[Methylomonas]]}-'' и ''-{[[Methylobacter]]}-''.
=== Бактерије сирћетне киселине ===
[[Датотека:Acetobacteraceti.jpg|мини|десно|250п|''-{Acetobacter aceti}-'']]
Ова група алфа протеобактерија обухвата само два рода покретних аеробних штапићастих бактерија, ''-{[[Acetobacter]]}-'' и ''-{[[Gluconobacter]]}-''. Њихов метаболизам карактерише непотпуна оксидација [[алкохоли|алкохолаалкохол]]а и [[угљени хидратихидрат|угљених хидрата]], која доводи до накупљања [[органске киселине|органских киселина]]. Уколико у [[супстрат]]у има [[етанол]]а, биће оксидован до [[сирћетна киселина|сирћетне киселине]] (отуд и име групи), ако има [[глукоза|глукозе]], биће оксидована до [[глуконска киселина|глуконске киселине]], док ће [[сорбитол]] бити оксидован до [[сорбоза|сорбозе]]<ref name="brock"/>. Сорбоза је почетна супстанца у индустријској синтези [[витамин Ц|витамина Ц]].
 
Родови ''-{Acetobacter}-'' и ''-{Gluconobacter}-'' се [[морфологија (биологија)|морфолошки]] разликују по распореду бичева: код првог, бичеви су локализовани на једном полу ћелије, док код другог покривају целу површину ћелије.
256.125

измена