Протеобактерије — разлика између измена

| image_caption = -{''[[Најсерије|Neisseria gonorrhoeae]]''}-, узрочник [[гонореја|гонореје]]

| domain = -{[[Бактерија|Bacteria]]}-

'''Протеобактерије''' су [[бактерија|бактеријски]] филум који обухвата велики број [[врста (биологија)|врста]] од великог значаја за [[индустрија|индустрију]], [[медицина|медицину]] и [[пољопривреда|пољопривреду]]<ref name="brock">Madigan, M.T., Martinko, J.M. (2006) Brock Biology of Microorganisms. 11th Ed. pp. 332–373. ISBN 0-13-196893-9</ref>. У овај тип спадају бактерије [[азотофиксатор]]и, бактерије [[коменсализам|коменсали]] у [[систем органа за варење|дигестивном тракту]] (попут [[ешерихија коли|ешерихије]]), патогене бактерије ([[салмонела]], [[јерсинија пестис]], [[хеликобактер пилори]], [[рикеције]]), као и многобројни слободноживећи представници. Због велике разнорсности представника, филум је добио име по грчком морском богу [[Протеј]]у, који је био способан да мења свој облик<ref name="Stack"/>.

Протеобактерије су [[Грам негативне бактерије]], око [[ћелија (биологија)|ћелија]] поседују и спољашњу мембрану изграђену од [[липополисахаридендотоксин|липополисахарида]]а. Већина је покретна и креће се помоћу [[Бич (биологија)|бичева]] или пузећи по подлози (попут [[миксобактерија]]). Један мањи број представника је непокретан.

Протеобактерије су бројна група која се прилагодила различитим начинима живота и типовима [[метаболизам|метаболизма]]. У оквиру ове групе постоје анаеробни и аеробни организми, [[аутотрофи]] и [[хетеротрофи]], коменсали, [[мутуализам|мутуалисти]] и [[паразитизам|паразитипаразит]]и...

[[Датотека:EscherichiaColi NIAID.jpg|мини|десно|250п|-{''[[Ешерихија коли|Escherichia coli]]''}-]]

Ентеробактерије су монофилетска група унутар гама протеобактерија која настањује унутрашњост вишећелијских организама, попут цревног система [[човек]]а. Све ентеробактерије су штапићастог облика, неспорулишући факултативни [[Anaerobni organizam|анаероби]], који су непокретни или се крећу помоћу бичева распоређених по целој површини ћелије. У ову групу спадају бројне значајне бактерије, које могу бити и патогени биљака и животиња. Најпознатији [[род (биологија)|родови]] су -{''[[Escherichia]]''}-, -{''[[Shigella]]''}-, -{''[[Салмонела|Salmonella]]''}-, -{''[[Klebsiella]]''}-, -{''[[Yersinia]]''}-, -{''[[Proteus]]''}-, -{''[[Citrobacter]]''}-.

Бактерије [[азотофиксаториазотофиксатор]]и насељавају [[тло|земљиште]] и водене екосистеме. [[Ензим]]ом [[нитрогеназа|нитрогеназом]] редукују [[азот]] (-{N}-₂) из [[ваздух]]а до [[амонијак]]а (-{NH}-₃). У ову еколошки веома значајну групу спадају родови алфа (''-{[[Azospirillum]]}-'', ''-{[[Beijerinckia]]}-'', ''-{[[Derxia]]}-''), бета (нпр. ''-{[[Azovibrio]]}-'') и гама протеобактерија (''-{[[Azotobacter]]}-'', ''-{[[Azotomonas]]}-'').

У ћелијама свих пурпурних бактерија налазе се интрацелуларни мембрански системи, настали инвагинацијама ћелијске мембране. Ови мембрански системи могу бити различитих архитектура, а на њима се налазе фотосинтетски [[пигмент]]и. Најважнији пигмент је [[бактериохлорофил]], али је присутан и велики број [[каротеноиди|каротеноидакаротеноид]]а.<ref name="brock"/> Фотосинтеза код пурпурних бактерија је аноксигена, не користи се [[кисеоник]] као донор [[електрон]]а. Један број пурпурних бактерија користи [[водоник-сулфид]] као донор електрона (пурпурне сумпорне бактерије), оксидујући том приликом сулфиде до елементарног сумпора који се складишти на површини ћелије или унутар [[цитоплазма|цитоплазме]]. Друге пурпурне бактерије не користе водоник-сулфид.

Сама [[нитрификација]] је след [[Оксидооксидо-редукционе реакцијередукција|оксидо-редукционих процеса]] којима се амонијак преводи у [[нитрат]]е. Први корак, оксидација амонијака у [[нитрит]]е, назива се нитрозификација и врши се у нитрозификујућим или нитритним бактеријама (нпр. род ''-{[[Nitrosomonas]]}-''). Други корак је оксидација нитрита до нитрата и овај корак се врши у нитрификујућим или нитратним бактеријама попут рода ''-{[[Nitrobacter]]}-''. Многобројне врсте из ове групе протеобактерија поседују ендомембранске системе налик онима код пурпурних бактерија. У овим мебранским системима налазе се кључни ензими нитрификације: [[амонијум монооксигеназа]] и [[нитрит монооксигеназа]].

Представници ове групе бактерија оксидују [[метан]] и друга органска једињења са једним атомом угљеника. Метан се често ствара у аноксичним природним стаништима попут [[мочвара]], [[блато (вишезначна одредница)|блата]] и [[рит]]ова, али и у [[желудац|желуцу]] [[преживари|преживара]] и цревима других [[сисари|сисара]]. Све метанотрофне бактерије су аеробни организми, зато се не могу наћи у аноксичним деловима одговарајућих станишта, већ само у уској зони где метан дифундује у оксигенисане делове станишта. Поједине бактерије из ове групе живе у симбиози са морским [[сунђери]]ма и [[шкољке|шкољкама]]<ref name="brock"/>.

Ова група алфа протеобактерија обухвата само два рода покретних аеробних штапићастих бактерија, ''-{[[Acetobacter]]}-'' и ''-{[[Gluconobacter]]}-''. Њихов метаболизам карактерише непотпуна оксидација [[алкохоли|алкохолаалкохол]]а и [[угљени хидратихидрат|угљених хидрата]], која доводи до накупљања [[органске киселине|органских киселина]]. Уколико у [[супстрат]]у има [[етанол]]а, биће оксидован до [[сирћетна киселина|сирћетне киселине]] (отуд и име групи), ако има [[глукоза|глукозе]], биће оксидована до [[глуконска киселина|глуконске киселине]], док ће [[сорбитол]] бити оксидован до [[сорбоза|сорбозе]]<ref name="brock"/>. Сорбоза је почетна супстанца у индустријској синтези [[витамин Ц|витамина Ц]].