Рона — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 15:
| притоке = [[Ен (река)|Ен]], [[Ардеш (река)|Ардеш]], [[Дром (река)|Дром]], [[Диранс]], [[Гардон]], [[Изер (департман)|Изер]], [[Увез]], [[Саона]]
| слив =
| градови = [[Сион]], [[Женева]], [[Лион]], [[Валанс (Дром)|Валанс]], [[Авињон]], [[
| пловност = до Лиона
}}
'''Рона''' ({{јез-фр|Le Rhône}}, [[Старогрчки језик|грч.]] Ῥοδανός, {{јез-лат|Rhodanus}}) је [[Западна Европа|западноевропска]] река дуга 812 km. Извире из [[Ронски глечер|Ронског глечера]] близу превоја [[Сент Готхард]] у [[Швајцарска|швајцарским]] [[Алпи]]ма, а улива се у [[Средоземно море|Медитеран]] [[rečna delta|делтом]] у области [[Камарг]] у јужној [[Француска|Француској]]. У свом току река увире и извире из [[Женевско језеро|Женевског језера]]. Река Рона је највећа европска притока Средоземног мора. Просечни проток реке је 2.300 -{m³/s}-.
Велики градови на реци Рона су: [[Сион]], [[Женева]], [[Лион]], [[Валанс (Дром)|Валанс]], [[Авињон]] и [[
Била је позната као саобраћајница још у време старих Феничана, Грка и Римљана. Пловидба реком Роном је кроз историју била опасна због јаких матица и брзака. Године 1933. почела је регулација реке и изградња хидроцентрала. Пројекат је настављен после рата 1948. Данас ове хидроцентрале производе око 7% електричне енергије у Француској. Ту је и 5 нуклеарних централа које се хладе водом из реке Рона.
| |||