Битка на Јеловој гори — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
Немачки генерали и дипломате су предлагали [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] да више користе четнике, али је Хитлер дозвољавао само локалну сарадњу, страхујући да ће четници ипак једног трена променити страну и почети да нападају Немце. Осим проблема са оружјем и муницијом који су покушавали да реше сарадњом са Немцима, четници су организационо далеко заостајали за партизанима. Насупрот партизанима који су давно имали организоване мобилне [[дивизија|дивизије]], четници су још били организовани у статичне [[бригада|бригаде]] везане за крај из кога потичу.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} Даље, четнички корпуси су се састојали из две до пет бригада и у најбољем случају су имали највише 2.000 људи, док су неки имали тек неколико стотина лоше наоружаних, и обучених припадника. Са друге стране, партизански корпуси су се састојали из најмање две дивизије од којих је свака имала од 1000-3000 добро наоружаних и прекаљених бораца.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}
 
Тек након [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|првог неуспелог партизанског покушаја продора у Србију]], Михаиловић је приступио реорганизацији четничких јединица, образујући групе корпуса и групе јуришних корпуса. Групе јуришних корпуса су образоване од најбољих четничких јединица и стављене под команду једног заповедника. Најистакнутија оваква јединица је била [[Четврта група јуришних корпуса]] образована јуна 1944. и стављена под команду мајора [[Драгослав Рачић|Драгослава Рачића]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=413}} Михаиловић је током пролећа и лета покушао да изврши присилну мобилизацију, али без већ успеха. Људи присилно мобилисани у четнике су дезертирали и прелазили партизанима.{{sfn|Борковић|1979b|pp=305-306305–306}}
 
Одлазак чланова британских војних мисија услед нагомиланих доказа о четничкој колаборацији са Немцима и дефинитиван прекид британских односа са четницима у мају 1944. још више су отежали Михаиловићев положај. На британско инсиситрање, краљ Петар II је 1. јуна сменио са места председника избегличке владе [[Божидар Пурић|Божидара Пурића]], једног од највећих Михаиловићевих присталица, и заменио га [[Иван Шубашић|Иваном Шубашићем]], коме је постављен задатак да се нагоди са [[Тито]]м. Пурићев пад је значио Михаиловићев губитак положаја министра војске, а краљевским декретом распуштена је званично је распуштена четничка врховна команда и Михаиловић изгубио још један положај. Уз све то, Тито је 17. августа четницима обећао амнестију уколико напусте Михаиловића и приступе у редове НОВЈ.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}
 
== Партизанска офанзива ==
[[СликаДатотека:Savo Drljević i Peko Dapčević 1944.jpg|мини|десно|220п|[[Саво Дрљевић]] и [[Пеко Дапчевић]] у августу 1944.]]
Први и Дванаести корпус НОВЈ су после успешне Дурмиторске операције половином августа продрли у Србију. [[1. пролетерска дивизија]] је разбила Бугаре [[Битка на Палисаду|на Палисаду]] 27. августа, и, одбацивши четнике, наставила продор уз асистенцију [[37. санџачка дивизија|37. санџачке дивизије]]. [[6. личка дивизија]] је за то време водила исцрпљујуће задржавајуће борбе на Дурмитору. Недељу дана након 1. пролетерске, и 6. личка дивизија се маневром извукла из немачког притиска и, прешавши [[Лим (река)|Лим]], придружила се 1. дивизији. Тиме је немачка идеја разбијања ударне снаге НОВЈ и изградње запречне линије на Лиму дефинитивно компромитована.
Ове партизанске јединице успеле су за само десет дана, од 20. августа до 1. септембра 1944., да избиле на линију [[Ужице]]-[[Пожега]]. Током последњих дана августа и почетком септембра из Црне Горе, Санџака и Босне ушло је још шест дивизија НОВЈ, па је у том тренутку у Србији било четрнаест дивизија НОВЈ и знатан број самосталних одреда.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} Ступањем добровољаца и бивших четника у партизане и регрутацијом, неке дивизије су се утростручиле.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}
1.572.075

измена