'''Битка код Струмице''' се одиграла у августу [[1014.]]. године у склопу ратова имеђу снага [[Самуилово царство|Самуиловог]] и [[Византијско царство|Византијског царства]] у близини [[Струмица (река)|реке Струмице]]. Одмах након [[Цар Самуило|Самуиловог]] пораза у [[Битка код Беласице|бици код Беласице]], трупе које је предводио његов син [[Гаврило Радомир]], поразиле су византијску војску коју је предводио кнез Солуна Теофилакт Ботаниатес, који је убијен у бици. Након смрти византијског [[Цар Василије II|цара Василија II]] византијске трупе су биле приморане да напусте ове територије.
== Историја ==
{{Византијско-бугарски ратови}}
Након победе византијске војске у Бици код Беласице [[29. јул]]а [[1014.]]., године, када је уништен значајан део Самуилове војске, Василије II заузима малу тврђаву у близини [[Струмица (река)|реке Струмице]]. Сама Струмица остаје у словенским рукама. Зато је цар Василије II послао Теофилакта са војском да растури опсаду јужно од града, постављену од стране Самуилових трупа.<ref>''Zlatarski'', History of Bulgaria in the Middle Ages, Vol. I, Part 2, ppp. 738</ref><ref>''Angelov'' / ''Cholpanov'', Bulgarian Military History in the Middle Ages (10th–15th centuries), pp. 55–56</ref>
Ухваћени у узак и тешко проходан простор Византијска војска је онеспособљена за организовани одбрану и сломљена. Већи део војске је погинуо заједно са својим командантом. Када је вест о том неочекиваном и тешком поразу стигла до Василије II, у знак одмазде наредио да се зарибљени војници у бици код Беласице ослепе, и слепе их послао краљу Самуилу.<ref>http://books.google.rs/books?id=eyyXAgAAQBAJ&pg=PT116&lpg=PT116&dq=bitka+za+strumicu Историја српског народа, Владимир Ћоровић</ref>
