Франц Лист — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 34:
После очеве смрти, Лист се преселио у [[Париз]], где је пет година живео са мајком у малом стану. Одустао је од турнеја. Да би зарадио новац, почео је да држи часове клавира и композиције, често од јутра до мрака. Његови ученици били су расути по граду, па је морао да прелази велике раздаљине. Тада је почео да пуши и пије, што ће задржати током живота.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', pp. 131</ref>
Следеће године, заљубљује се у своју ученицу Каролину де Сан-Крик, ћерком министра трговине. Ипак, њен отац инсистира да се веза прекине. Лист се веома разболео, у тој мери да у [[новине|новинама]] објављују његову читуљу. Тада започиње дуг период сумње у веру, после којег он жели да се придружи [[Католичка црква|Цркви]], али га [[мајка]] одвраћа. Водио је много дискусија са [[монаштво|монахом]] де Ламенеом, који му је био духовни отац, а такође и са [[Кретен Јуран|Кретеном Јураном]], немачким виолинистом који га је упознао са сенсимонизмом. Јуран је писао музику која је била анти[[класицизам|класичарска]] и високо субјективна са насловима као што су „Она и ја“ и „Анђеоско спасење и жаљење“, а која је утицала на Листов укус за [[романтизам]]. Од једнаке важности за Листа било је Јураново извођење Шуберта, који је утицало на његову приврженост Шубертовим композицијама.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', pp.
Током овог периода, Лист је много читао да би надокнадио недостатак општег образовања и ускоро је дошао у контакте са многим водећим писцима и сликарима тог доба, укључујући и [[Виктор Иго|Витора Игоа]], [[Хајнрих Хајне]]а и [[Алфонс де Ламартин|Алфонса де Ламартина]]. Тих година, практично није ништа компоновао. Јулска револуција [[1830]]. године инспирисала га је да напише Револуционарну симфонију, базирану на догађајима ова „три славна дана“. Она је утицала на то да узме више учешћа у догађајима који га окружују. Упознао је [[Ектор Берлиоз|Ектора Берлиоза]] [[4. децембар|4. децембра]] 1830, дан пре премијерног извођења Фантастичне симфоније. Берлиозова музика остварила је велики утицај на Листа, нарочито у погледу његових дела за оркестар.
Ред 40:
=== Паганини ===
После присуства на добротворном концерту [[Николо Паганини|Николе Паганинија]] [[20. април]]а [[1832]]. године,<ref>Датум је из Листовог џепног календара.</ref> Лист је постао одлучан у намери да постане највећи виртуоз на клавиру, као што је Паганини на виолини. Париз је те деценије постао препун пијаниста посвећених савршенству свирања на клавиру. Неки су се, као нпр. [[Сигисмунд Талберг]] и [[Александар Дејшок]], фокусирали на специјалне техничке ствари као што су ефекат треће [[рука|руке]], [[октава|октаве]] итд. Оваква школа клавира називала се „летећим трапезом“, а управо та генерација је решила неке од највећих проблема пијанистичке [[техника|технике]] и подигла ниво свирања до незамисливих висина. Листова [[снага]] и способност да се издвоји у оваквом друштву била је савладавање свих аспеката клавирске технике који су његови ривали гајили.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', pp.
Године [[1833]]. начинио је транскрипције за клавир неколико Берлиозових дела, укључујући и Фантастичну симфонију. Његов главни мотив, нарочито у раду на Симфонији, био је да помогне сиромашном Берлиозу, чија је симфонија остала непозната и необјављена. Лист је сам намирио трошкове објављивања транскрипције, коју је много пута изводио како би помогао да њен оригинал постане популаран.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', pp. 180</ref> Он је такође склопио пријатељство са трећим композитором који је утицао на њега, [[Фредерик Шопен|Фредериком Шопеном]], под чијим утицајем је почела да се развија Листова поетска и романтична страна.
| |||