Dvojne i višestruke zvezde — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 15:
Dvojnu zvezdu čini par zvezda koje na okupu drži njihova zajednička [[sila]] privlačenja ([[gravitacija|sila gravitacije]]) i koje se okreću oko njihovog zajedničkog centra [[masa|mase]]. Masivnija i sjajnija zvezda naziva se [[Primarna zvezda|primarnom]] i obeležava se slovom -{[[А|A]]}-, dok je ona sa manjom masom [[Sekundarna zvezda|sekundarna]] i obeležava se slovom -{[[Б|B]]}-. Sekundarna zvezda se naziva još i pratilac. U odnosu na komponentu -{A}- mere se [[ugaono rastojanje]] i [[položajni ugao]] kao [[funkcija]] [[vreme]]na. [[Putanja]] slabije zvezde oko sjajnije projektuje se na [[нибоу|nebesku]] sferu kao [[elipsa]]. Utvrđeno je da [[Johanes Kepler|Keplerovi]] [[zakon]]i važe i za ove elipse, čime je pokazana njihova univerzalnost, ali i univerzalnost [[Njutnovi zakoni|Njutnovog zakona]]. Time je stvorena mogućnost određivanja zvezdanih masa što je imalo veliki značaj za dalji razvoj [[astronomija|astronomije]].
Uprkos svojoj prividnoj jednostavnosti, dvojni sistemi su često veoma složeni. U većini slučajeva, mase zvezda od kojih se dvojna zvezda sastoji znatno se razlikuju, što podrazumeva da one različito evoluiraju. Po Keplerovom zakonu poznato je da će dve tačkaste mase <math>M_1</math> i <math>M_2</math> kružiti oko zajedničkog centra gravitacije. [[Žozef luj Lagranž|Lagranž]] je rešio problem [[ekvipotencijalne površi|ekvipotencijalnih površi]], tj. površi na kojima je gravitaciono privlačenje sistema <math>M_1</math> i <math>M_2</math> konstantno. Ograničena [[površina]], čiji [[presek]] ima oblik „osmice“, poznata je pod imenom [[Rošova površ]]. Kad je polu[[prečnik]] jedne zvezde u sistemu istog reda veličine kao i uzajamno rastojanje para, njena
== Primena Keplerovih zakona na dvojne zvezde ==
| |||