Болест — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 4:
Болести се могу поделити на ''наследне, урођене и стечене''. Наследне су оне болести које се наслеђују од родитеља или ранијих предака, а преносе се путем [[хромозом]]а. Примери ових болести су [[хемофилија]] (која се од мајке преноси на мушку децу), [[хиперхолестеролемија]], [[хромозомопатија]] и сл. Урођене болести настају за време [[трудноћа|трудноће]] под утицајем различитих штетних фактора. Овде се убрајају урођене [[срце|срчане]] мане, урођене аномалије и малфорације, урођене [[анемија|анемије]] итд. Стечене болести се развијају током живота појединца, од рођења до [[смрт]]и. Узроци њиховог настанка су многобројни и разнолики, а многи од њих ни до данас нису откривени. У познате узрочнике се убрајају ''физички агенси'' (топлота, хладноћа, јонизујуће и магнетно зрачење, механичке силе, електрицитет), ''хемијски фактори'' (киселине, базе, отрови, тешки метали, инсектициди, детерџенти, лекови), ''биолошки узрочници'' ([[бактерија|бактерије]], [[вирус]]и, [[паразит]]и, [[гљиве|гљивице]]), ''неправилна [[исхрана]], [[стрес]] и психички доживљаји'' и многи други. Болести које настају као последица неправилног узимања лекова или њихових пропратних и нежељених дејстава називају се ''јатрогене болести'' (грч. -{iatros}- = лекар).
Чиниоци који су повезани са настанком неког обољења, односно који нису непосредни узрочници болести али су у позитивној корелацији са њеним настанком, развојем и појавом компликација, називају се ''фактори ризика''. На пример, фактори ризика за срчана обољења су [[гојазност]], [[хипертензија|повишен крвни притисак]], [[Пушење дувана|пушење]],
Медицинска дисциплина која проучава узроке болести назива се ''етиологија'' ({{јез-лат|etiologia}}), а механизмом настанка и развојем болести се бави ''патогенеза'' ({{јез-лат|pathogenesis}}).
Почетак болести може бити изненадан ([[мождани удар]], акутни [[срчани удар|инфаркт миокарда]]) или постепен (малигни [[тумор]]и, [[каријес]], [[туберкулоза]]). Постоји подела болести на ''акутне'' и ''хроничне''. Акутне болести настају нагло и трају одређени временски период, док је настанак хроничних болести обично постепен и оне могу да трају дуго (понекад и цео
Болест је праћена субјективним сметњама или ''симптомима'' ({{јез-лат|symptoma morbi}}) и ''знацима'' ({{јез-лат|signum morbi}}). Уобичајена је подела симптома на неспецифичне (опште) и специфичне. Први су заједнички за широку лепезу обољења (умор, повишена температура, главобоља), док се други јављају само код једне или пак мањег броја болести. Патогномонични симптоми су изразито специфични за поједине болести и њихово присуство омогућава лако постављање дијагнозе. У знакове болести се убрајају осипи, црвенила, отоци, жутица, увећање крајника итд. ''Синдром'' ({{јез-лат|syndroma}}) представља скуп различитих симптома и знакова, који се појављују као једна клиничка слика.
| |||