Медицинска етика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 136:
Лекар је обавезан да сва своја знања и вештине максимално примени за добробит пацијента. Доброчинство представља синоним за хуманост. Под хуманошћу се у медицинској етици подразумева љубав према пацијенту, спремност да му се пружи помоћ када је у невољи и да се пожртвовано штите његови интереси. Ту спада и спремност медицинског радника да преузме одговорност за такво ангажовање. Појам хуманости у новије време обухвата и љубав и одговорност не само према човеку појединцу већ и према заједници као и окружењу.
=== Поштовање живота или нешкодљивост ===
У свом раду лекар мора чинити све и користити сва расположива средства да се пацијенту у току медицинског третмана не нашкоди: постављањем погрешне дијагнозе, нехатом, примењеним третманом итд. У том контексту је од посебног значаја и чување медицинске тајне, посебно чување дигнитета и интегритета свако пацијента понаособ.
Ово начело које се у првим кодексима односило пре свега на ненаношењу телесног бола, данас је проширено и на ненаношење душевног бола. Болестан човек је оптерећен је патњом, напетошћу, срџбома, надом, искушењима, а највише очекивањима у излечење. Медицински радници зато у свом раду требају поштовати осећај дужности према ономе што етика налаже али и испољити саосећање са патњом и болом кроз које пацијент пролази.
Пацијент у одређеним случајевима може одбити лечење што може бити из рациналних, или ирационалних разлога, или да једноставно нема разлога. Уколико пацијент не дозвољава преглед лекар нема право да га додирне. У свим тим осетљивим ситуацијама, како се лекар не би оглушио о начело нешкодљивости, потребно је да покаже много стрпљења и одвоји потребно време како би и пацијенту објаснио шта ће радити и какав је значај како прегледа тако и терапије.
Уколико је пацијент ментално неспособан, било привремено или трајно, обавеза је лекара да делује у најбољем интересу за пацијента. У геријатријској пракси ментална неспособност је веома честа. Процењивање менталне способности није увек једноставно, нарочито у случајевима благе поремећености менталне стабилности.
{{цитат2|''У медицинској пракси не постоје два иста случаја, сваки је особен на свој начин и према сваком пацијенту лекар треба да има индивидуалан приступ. Поштовањем овог принципа лекар неће нашкодити пацијенту, маде је то понекад тешко у пракси и применити.''}}
== Еутаназија ==
| |||