Медицинска етика — разлика између измена

;Савремено доба

[[Датотека:HippocraticOath.jpg|мини|upright|Хипократова заклетва из 12 века написана у облику крста.]]

У Женеви, 1948. године, на првом послератном конгресу Међународног савеза лекарских друштава, одлучено је да се Хипократова заклетва ревидира. Ревидиран текст гласи:

{{цитат2|''„У часу када ступам међу чланове лекарске професије свечано обећавам да ћу свој живот ставити у службу хуманости. Према својим учитељима сачуваћу дужну захвалност и поштовање. Своје знање ћу примењивати савесно и достојанствено. Најважнија брига ће ми бити здравље мог болесника. Поштоваћу тајне онога ко ми се повери. Свим својим силама одржаваћу част и племените традиције лекарског звања. Моје колеге биће ми браћа.У вршењу дужности према болеснику на мене неће утицати никакви обзири вере, националности, расе, класе или политичке припадности. Апсолутно ћу поштовати људски живот од самог почетка. Ни под претњом нећу допустити да се медицинска знања користе супротно законима хуманости. Ово обећавам свечано, позивајући се на своју част”.''}}

Светска Здравствена организације, је 1949. године, на трећем генералном заседању усвојила „Међународни етички кодекс”, којисе састоји из три дела. Први део садржи опште ставове, а друга два регулишу однос према болесницима и односе међу лекарима. Овим кодексом постављена су строга правила, односно норме, које од лекара захтевају:

* високи ниво професионалне оспособљености,

* да су дужни да укажу помоћ болеснику у хитним случајевима

У кодексу постоји и препорука или савет, да лекари одржавају пријатељске контакте са осталим лекарима., аили и изричита наредба којом се забрањује да лекар подрива поверење болесника у друге лекаре и да од њих „отима” пацијенте, осим начином добре професионалне оријентације.

На заседању у Хелсинкију, Светско удружење лекара је, 1964. године усвојило још један заначајан етички документ под називом „Посланицима лекарима у клиничком истраживању” или тзв. „Хелсиншка деклерација”.Ова посланица одређује:

{{цитат2|''Ко, са којом врстом квалификације и под којим условима сме вршити терапеутска и нетерапеутска клиничка истраживања...као и да је...за овакву врсту истраживања неопходна слободно дата сагласност болесника, који мора предходно бити упозорен са природом, циљевима и ризицима клиничког истраживања.''}}