Михаило Миловановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 21:
Један од оснивача ''Удружења ликовних уметника Србије'', ратни сликар Врховне команде српске војске у [[Први светски рат|Првом светском рату]], аутор чувених портрета српских војвода [[Радомир Путник|Радомира Путника]], [[Живојин Мишић|Живојина Мишића]], [[Степа Степановић|Степе Степановића]] и [[Петар Бојовић|Петра Бојовића]], генерала [[Павле Јуришић Штурм|Павла Јуришића Штурма]], краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] и регента [[Краљ Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]].
 
После каменорезачког заната од кога је одустао и годину дана проведених на усавршавању у школи Антона Ажбеа у [[Минхен|Минхену]]у, 1905. године Миловановић је у Минхену постао студент Академије лепих (ликовних) уметности, прво код професора Лудвига Хертериха, а потом у класи његовог наследника Хуга фон Хабермана.
 
Миловановић је дипломирао 1909. године на ликовној Академији у Минхену, а у земљу се вратио на почетку [[Балкански ратови|Балканских ратова 1912]]. као добровољац. Почетак I светског рата је дочекао на усавршавању у [[Праг|Прагу]]у, био ухапшен и после бекства из прашког затвора, преко Немачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније, стигао је да се прикључи на ратишту својој Дринској дивизији и са српском војском преживео њену голготу.
 
Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије [[Хаџи Мелентије|Хаџи Мелентију]] у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору [[Коста Тодоровић (ратник)|Кости Тодоровићу]] у [[Сребреница|Сребреници]] (који су порушиле [[усташе]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]]), српским ратницима у [[Младеновац|Младеновцу]] (оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба), споменик на [[Први светски рат|Крфу]] погинулим војницима [[Дринска Дивизија|Дринске дивизије]], мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу (1926 — 1929).
Ред 46:
</gallery></center>
 
== Литература ==
* Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900-1950, Београд: Нолит 1973,. pp. 45, 382, 455, 456, 493 (биобиблиографија).
* Нада Шуица, Дела 1912-1918. Каталог уметничке збирке из Војног музеја у Београду, Београд 1982.
* Гордана Лазић, Михајло Миловановић (1879-1941), Ужички зборник: прилози за политичку, културну и економску историју Титовог Ужица и околине, бр. 22, Ужице 1993, 209-228.