Леонид Бајдак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 22:
Завршио је школу у Чугујеву (Харковска губернија). По завршетку војне школе ступио је у Царску школу војног ваздухопловства у Гатчини код [[Санкт Петербург|Петрограда]], коју је завршио марта [[1917]]. године. Бајдак је био у последњој царској класи ове војне ваздухопловне школе, јер је недуго затим цар [[Николај II Александрович|Николај]] склоњен с престола. У Русији је потом избио [[Руски грађански рат|грађански рат]]. Бајдак је остао веран датој војничкој заклетви, био је припадник Руске војске у Северној армији под командом генерала Јевгенија Милера, која је водила огорчене борбе са [[Бољшевици|бољшевицима]]. Због доброг држања и показаног јунаштва у тим борбама, Врховни командант Руске војске адмирал [[Александар Колчак|Колчак]] га је наградио орденом Светог Ђорђа — једним од последњих царских војних одликовања.
Након пораза, остаци Руске (беле) армије кренули су на мукотрпно повлачење ка југу земље. Поручник Бајдак се налазио у колони која се под борбом повлачила у јужну Русију са циљем да се придружи снагама Руске војске под командом генерала Врангела. На јужном фронту поручник Бајдак је изводио успешно борбене летове током [[1920]]. године, због чега је награђен орденом Светог Николе Чудотворца 2. реда — белогардијским одликовањем. Црвена армија је низала победе, а снаге генерала Врангела које су остале без ресурса трпеле су снажне ударе. Током новембра [[1920]]. [[Бела гарда|
Краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] је [[1921]]. позвао руске војне и цивилне избеглице да се населе у [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]]. Бројне руске избеглице су биле квалификована радна снага, инжењери, лекари, професори и др. По доласку у Југославију, запослили су се у струци, јер је у земљи у коју су дошли било доста дефицитарних занимања. Поручник Бајдак је ступио у Војно ваздухопловство, прво као механичар, а потом и као војни пилот.
| |||